BBC

Srbija i privreda: Može li socijalni program da reši probleme u firmi

katanac na ulazu u jednu gošinu fabričku halu

BBC
Mnoge firme doživele su ovakvu sudbinu

Samo nekoliko nedelja pošto su vlasti u Srbiji pompezno najavile proizvodnju prvog električnog vozila, nešto više od 2.000 radnika kragujevačke fabrike Fijat Krajsler automobili (FCA), stavljeno je pred svršen čin.

Ili će biti proglašeni tehnološkim viškom i uz socijalni program i otpremninu napustiti preduzeće ili će otići na privremeni rad u inostranstvo dok firma u kojoj su zaposleni ne završi proces reorganizacije i pripremi se za proizvodnju novog modela automobila.

Proizvodne trake u kragujevačkoj fabrici koja je deo holandske Stelantis grupe, poslednjih godina češće su bivale zaustavljene nego što su radile, a radnici su više vremena provodili na plaćenom odsustvu, nego u preduzeću.

U naredne dve godine, kompaniju čeka transformacija i početak proizvodnje novog modela – električnog automobila, a proizvodne trake tada bi trebalo da prorade u punom jeku.

Kako bi proizvodnja bila moguća, Srbija je kompaniji FCA dodelila 48 miliona evra podsticaja, za šta je ugovor potpisan krajem aprila.

Proizvodnja novog modela trebalo bi da počne 2024, ali za to fabrici neće biti potrebni svi koji su trenutno zaposleni u kragujevačkom nasledniku čuvene fabrike Zastava automobili.

Višak će biti 500 radnika, a za proizvodnju električnog automobila, koja će početi za dve godine, fabrici će biti potrebno oko 1.500 ljudi, izjavila je premijerka Ana Brnabić posle sastanka sa predstavnicima kompanije i sindikata u fabrici u kojoj se nekada proizvodio čuveni fića.

Oni koji budu proglašeni tehnološkim viškom, dobiće socijalni program.

Iz Pregovaračkog tima radnika Fijata rekli su za Televiziju N1 da će oni koji ne budu želeli ni inostranstvo ni otpremnine, dobijati minimalnu bruto zaradu od oko 47.000 dinara dok im država ne obezbedi posao.

„Od te sume, sami će uplaćivati 12.000 dinara za socijalno i zdravstveno osiguranje, dok im ostaje neto 35.000 dinara mesečno.

„To će trajati sve dok država ne obezbedi radnicima posao u Kragujevcu ili u blizini – do 50 kilometara udaljenosti. Dobili smo uveravanja da će država naći posao našim kolegama za tri do pet meseci”, kaže Đorđe Milojević, član Pregovaračkog tima.


U subotu ističe ugovor Fijata i Republike Srbije, pitali smo Kragujevčane šta su dobili.
The British Broadcasting Corporation

Davanje socijalnog programa je zakonski proces za rešavanje viška radnika koji se primenjuje kada fabrika zapadne u probleme ili je u procesu transformacije, kažu predstavnici sindikata za BBC na srpskom.

Ujedno, kažu i da nije najidealnije rešenje.

„Kao sindikalac, uopšte nisam za socijalne programe. To ne rešava problem ni u jednoj firmi”, kaže Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije za BBC na srpskom.

Fijat Kragujevac

BBC
Fijat je u Kragujevac došao 2008, ali saradnja kragujevačke i italijanske fabrike automobila traje više od pola veka. Sada fabriku čeka transformacija za proizvodnju električnog automobila

Može li socijalni program da vrati fabriku na noge

Kada je pre nešto više od godinu i po dana subotička fabrika Svarovski zapala u probleme zbog smanjene potražnje, rukovodstvo je odlučilo da do rešenja proba da dođe otpuštanjem radnika, uz socijalni program.

Jedan broj radnika prihvatio je tada da napusti kompaniju uz određenu novčanu naknadu.

„Ostatak zaposlenih nastavio je da radi uz stabilizovanu proizvodnju”, navodi Zoran Ristić iz Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost za BBC na srpskom.

Otpuštanjem dela radnika uz sprovođenje socijalnog programa, time je stabilizovan rad kompanije, koja danas uspešno posluje u ovom gradu na severu Vojvodine.

„Kompanija Svarovski u Subotici je uspešan primer firme koja je imala problem sa viškom zaposlenih zbog suženog tržišta i koja je sa relaksiranijom strukturom zaposlenih nastavila uspešno da posluje u Srbiji”, kaže Ristić.

Međutim, nisu svi primeri svetli.

Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da većina firmi koja je kroz socijalni program prilikom privatizacije pokušala da reši probleme u poslovanju nije uspela da se vrati na noge.


Možda vas zanima i priča o najstarijoj ljubiteljki Fiće

Ima 87 godina i iz Fiće ne izlazi poslednjih 50.
The British Broadcasting Corporation

Kada se sprovodi socijalni program?

Socijalni program može da se sprovodi kada firma ima poteškoća u funkcionisanju u radu ili kada ide u stečaj ili se reorganizuje, kao što je slučaj u Fijatu, navodi Mihajlović.

Mnoga preduzeća u Srbiji su početkom dvehiljaditih prošla kroz proces transformacije, a radnicima je nuđeno da napuste firmu uz socijalni program.

Cilj socijalnih programa u tim slučajevima bio da se preduzeća relaksiraju i učine atraktivnijim za prodaju, a ne da nastave uspešno poslovanje, objašnjava Mihajlović.

Ipak, kaže da se u takvim slučajevima uglavnom dešavalo da firme prestanu da rade, a nije dolazilo do transformacije preduzeća, već su gašene stare i osnivane nove firme.

„U međuvremenu su skoro svi radnici proglašeni tehnološkim viškom, a samo je mali broj ljudi prelazio u novu korporaciju.

„Tada je uglavnom država plaćala otpremninu, ljudi su bili na Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

„Neki su sticali uslov za penziju, nalazili nove poslove, ali su većinom bili tranzicioni gubitnici koji nikada nisu našli novi posao”, objašnjava Mihajlović.

Kod preduzeća koja su sprovodila programe zbog privatizacije, rezultat je zavisio od toga ko ih je i da li kupio ili su firme otišle u stečaj, navodi Ristić.

„U takvim slučajevima se često dešavalo da se rešavanje viškova zaposlenih svodilo na njihovo otpuštanje, odnosno na isplatu otpremnina, iako je sa strane sindikata u više navrata ukazivano da su te mere koje su primenjivane svih prethodnih godina nisu davale rezultate.

„Problem kod sprovođenja tih programa je što nisu postojale aktivne mere koje su usmeravane ka tome da se ljudi prekvalifikuju, obuče, da se osposobe za pronalazak novog posla”, priča Ristić.

fabrika u Srbiji

NEBOJSA RAUS
Radnici posle dobijanja socijalnog programa i otpremnine, često nikada ne nađu novi posao, objašnjavaju sindikalci

Isplata otpremnine je, kaže Zoran Ristić, pasivna mera rešavanja problema koja se u praksi pokazala kao neefikasnom.

„Kada nekome date četiri ili pet hiljada evra, on taj novac potroši za nekoliko meseci, plati dugove, otplati kredit i posle tih nekoliko meseci jednostavno ostaje na ulici, bez sredstava za život.”

Isplata otpremnine jeste mera koja mora da bude obuhvaćena socijalnim programom, odnosno programom rešavanja viška zaposlenih, ali je uz nju neophodna primena niza drugih mera poput obavezne prekvalifikacije, dokvalifikaciju, upućivanje na rad kod drugog poslodavca, dodaje.

„To treba da bude cilj i poslodavca i zaposlenih i sindikata i države. Rešenje kroz isplatu otpremnina nije sjajno rešenje, to se pokazalo u mnogo slučajeva.”

Zakonom o radu definisane su određene kategorije zaposlenih koje su zaštićene od proglašenja tehnološkim viškom, objašnjava Ristić.

„Sama preduzeća, kroz interna akta, definišu širi krug onih koji će biti zaštićeni.

„Ako to nije urađeno opštim aktom ili kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu, onda se definiše u samom programu rešavanja viška zaposlenih koji radi poslodavac i daje na mišljenje sindikatima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje.”


Kada je kompanija u obavezi da sprovede program rešavanja viška zaposlenih?

Prema Zakonu o radu, poslodavac je dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme.

Program se donosi kod otpuštanja:

  • najmanje10 zaposlenih u firmama koje zapošljavaju od 20 do 100 ljudi
  • najmanje 10 odsto zaposlenih u firmama koje imaju od 100 do 300 radnika na neodređeno vreme
  • najmanje 30 radnika u firmama sa više od 300 stalno zaposlenih
  • najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od 90 dana, bez obzira na ukupan broj zaposlenih

Pre donošenja ovakvog programa, poslodavac je dužan da u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i Nacionalnom službom za zapošljavanje, preduzme odgovarajuće mere za novo zapošljavanje viška zaposlenih.

*Izvor: Zakon o radu Republike Srbije


Možda vas zanima i priča o propasti Jugoremedije, zrenjaninke fabrike lekova

Propao je i peti pokušaj prodaje zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija.
The British Broadcasting Corporation

Šta je rešenje?

Pandemija virusa korona i trenutna kriza u svetu izazvana ratom u Ukrajini mogle bi da budu razlog da se sve više firmi i sve češće opredeljuje za socijalne programe, kaže Zoran Mihajlović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije.

„Kao sindikalac, uopšte nisam za socijalne programe. To ne rešava problem ni u jednoj firmi”, objašnjava.

Rešenje je u ulaganju u domaću proizvodnju, a država od starta, ne samo ova vlast, već i prethodna, radi pogrešne stvari, tvrdi Mihajlović.

„Treba da se razvija domaća proizvodnja, domaće investicije. Mi u Srbiji nemamo domaći brend, sve što smo imali je pogašeno.

„Nemamo industriju. Imamo hale i investitore koji vrlo lako mogu da odnesu opremu u neku drugu zemlju onog trenutka kada im bude odgovaralo”, priča Mihajlović.

Država stranim firmama daje subvencije za zapošljavanje i investicije u Srbiji i te firme uglavnom zasad rade, jer su dobile novac za svako radno mesto i u obavezi su da drže radnike, dodaje on.

„Onog trenutka kada budu istekli ugovori i kada ih država više ne bude finansirala, mislim da će krenuti socijalni programi i otpuštanja”, priča Mihajlović.

Kao primer firme koja je dobila subvencije za zapošljavanje i investiciju i posle nekoliko godina poslovanja obustavila proizvodnju, navodi italijansku kompaniju Geoks.

Geoks je prema ugovoru sa Vladom Srbije potpisanim 8. oktobra 2012. dobio od države 11,25 miliona evra, odnosno subvenciju od 9.000 evra po zaposlenom za investiciju od 15,8 miliona evra u pokretanje proizvodnje u Vranju u roku od tri godine uz obavezu zapošljavanja najmanje 1.250 ljudi.

U januaru 2016. započela je proizvodnja u Geoksu, odnosno firmi Tehnik development kako se zove Geoksova firma registrovana u Srbiji.

Na kraju 2016. bilo je zaposleno 1.278 radnika, na kraju 2017. ukupno 1.340, zatim naredne godine 1.269, pa 2019. 1.283 i na kraju 2020. godine 1.300 ljudi, piše Danas.

U avgustu 2021, kompanija Geoks obavestila je radnike da je doneta odluka o pokretanju postupka likvidacije i gašenja firme.

Pored objašnjenja o kontinuiranom smanjenju proizvodnje koja je dodatno smanjena u periodu pandemije, navedeno je tada da radnicima prestaje radni odnos i da će im pojedinačno biti dostavljeno rešenje o otkazu.

Mihajlović strahuje da će ovakvih primera biti sve više, a da Srbija nema dovoljno firmi koje bi mogle da prihvate viškove radnika koji bi se time stvorili.

„Biće veliki pritisak prema tržištu rada, što će izazvati veliku nezaposlenost. Ako se nastavi ovaj trend, mislim da nemamo ružičastu budućnost.”


Možda vas zanima i priča o nekadašnjem gigantu, kompaniji Goša iz Smederevske Palanke, u čijim halama je vreme odavno stalo

Šta je u Smederevskoj Palanci ostalo nakon Goše.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 14 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 17 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 21 minut

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 25 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 29 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend