BBC

Srbija i referendum: Zatvorena birališta – građani odlučuju o promeni Ustava u oblasti pravosuđa

izbori

Vladimir Zivojinovic/BBC
Arhivska fotografija

Posle skoro 16 godina i prvi put u uslovima pandemije korona virusa, građani Srbije se izjašnjavaju na referendumu, ovaj put o promeni Ustava u oblasti pravosuđa.

Glasačka mesta su otvorena u sedam časova i biće otvorena do 20 sati.

Pravo glasa ima 6.510.323 ljudi, podaci su Republičke izborne komisije (RIK) od 13. januara 2022.

Do 18 časova glasalo je 25,25 odsto upisanih birača, a najveći odziv (28,6 odsto) zabeležen je u Vojvodini, prema podacima RIK-a.

U Beogradu izlaznost je 22,8 odsto upisanih birača – u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 24,5, dok je u Južnoj i Istočnoj Srbiji na birališta izašlo 23,3 odsto birača.

Većina izašlih birača odlučiće o promeni najvišeg pravnog akta.

Do 18 časova glasalo 25,25 odsto birača

Ako se potvrde predložene izmene – sudije i tužioce će ubuduće birati kolege, a ne Skupština kao dosad, što bi trebalo da dovede do veće nezavisnosti sudstva od politike.

Premijerka Ana Brnabić je pozvala građane da glasaju za promenu Ustava, navodeći da je „referendum u ovom trenutku najvažnija stvar za jačanje naše zemlje”.

Poslednji put referendum u Srbiji održan je septembra 2006. kada se dva dana odlučivalo o promeni Ustava.

Kakva je sad procedura?

Kao i dosad, pravo glasa imaju svi punoletni koji su upisani u birački spisak.

Da li ste evidentirani možete proveriti ovde, upisivanjem Jedinstvenog matičnog broja i broja lične karte.

Na referendumsko pitanje „Da li ste za potvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije?”, glasa se zaokruživanjem odgovora da ili ne.

Moguće je glasati i bez poziva za glasanje, uz važeću ličnu kartu ili pasoš.

Srpski državljani sa Kosova mogu da iskoriste svoje biračko pravo na 8 biračkih mesta u Novom Pazaru i na 16 biračkih mesta u Raški, piše RTS.

Osobe sa invaladitetom ili stariji koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da dođu, glasanje mogu obaviti kod kuće ako o tome obaveste nadležne do 11 sati putem kontakt telefona za svaku opštinu.

ilustracija

Vladimir Zivojinovic/BBC

Slepi, nepismeni ili sa invaliditetom imaju pravo da povedu pomagače koji će za njih popuniti glasački listić, objavio je RIK.

Kako bi se sprečilo širenje korona virusa, izdate su i preporuke:

  • na glasačkom mestu obavezno je nošenje maski preko nosa, usta i brade
  • prilikom utvrđivanja identiteta masku skinuti kratkim povlačenjem traka
  • izbegavati rukovanja i fizičke kontakte
  • dezinfekcija ruku pre i posle glasanja
  • držati udaljenost od 1,5 metra od ostalih

Gde može da glasa dijaspora?

Svi koji su se do pre tri nedelje prijavili za glasanje u inostranstvu, to će moći da učine na 10 mesta u Evropi.

Referendum se održava u ambasadama Srbije u Beču, Briselu, Rimu, Oslu, Moskvi i Skoplju i konzulatima u Minhenu, Strazburu, Cirihu i Vukovaru.

Pošto je rok za prijavljivanje istekao u ponoć 25. decembra, glasači u dijaspori gde neće biti otvorena glasačka mesta, moći će da ostvare svoje biračko pravo izlaskom na svoje biračko mesto u Srbiji.

Glasanje na Kosovu najverovatnije neće biti održano, odlukom kosovske Skupštine.

Poslanici u Prištini usvojili su u subotu nacrt rezolucije protiv organizovanja referenduma na glasačkim mestima van Kancelarije za vezu, na predlog premijera Aljbina Kurtija – kako bi se sprečilo „narušavanje integriteta i suvereniteta”.

Ta odluka je „protiv interesa i prava srpskog naroda”, ocenio je šef poslaničke grupe Srpske liste Igor Simić.

Šta se menja u Ustavu i zašto?

Uskostručna materija iz oblasti pravosuđa.

Suština je, kako tvrde nadležni, da se obezbedi veća nezavisnost sudstva od druge dve grane vlasti – izvršne i zakonodavne, odnosno od Vlade, ministara i narodnih poslanika, kako bi politički sistem bio uravnotežen.

To je važno i zbog usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom.

Ako dođe do potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije, kako se to zvanično definiše, sudije i tužioce više neće birati poslanici, već stručna tela.

ilustracija

Vladimir Zivojinovic/BBC
  • Promenom dela najvišeg pravnog akta predviđeno je da se sudije ne biraju najpre na tri godine, već sudijska funkcija postaje stalna i traje od izbora do kraja radnog veka, ako sudiji zbog nečeg drugog ne prestane funkcija.
  • Sudije više neće birati Skupština, već Visoki savet sudstva sa 11 članova (šest članova koje biraju sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda)
  • Umesto dosadašnjih tužilaca i zamenika tužilaca, sada će se oni zvati glavni javni tužilac i javni tužilac
  • Tužioce neće više birati Skupština, već Visoki savet tužilaštva sa 11 članova (pet javnih tužilaca, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština, Vrhovni javni tužilac i ministar za pravosuđe)

Cilj promena je da se obezbedi ne samo veća nezavisnost, već i efikasnost i odgovornost sudstva, veća samostalnost i odgovornost javnog tužilaštva, bolja zaštita prava građana i jačanje vladavine prava, navode nadležni.


Možda će vas zanimati i ova priča

Građani na referendumu se odlučuju da li žele promene ustava u oblasti pravosuđa.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 13 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 10 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 6 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 2 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend