BBC

Svetsko prvenstvo 2022: Šta su ofsajd, indirekt ili presing – sedam pojmova koje treba da znate pre Mundijala u Kataru

trener, taktika

Ali Atmaca/Anadolu Agency via Getty Images

Kada počne Svetsko prvenstvo u fudbalu, sve ostalo staje, a čak i oni kojima gledanje utakmica nije omiljena aktivnost biće ispred ekrana, makar kada njihova reprezentacija igra.

Brojna taktička nadmudrivanja trenera, različiti stilovi fudbala i kontroverzne sudijske odluke ponovo će biti glavne teme među navijačima širom planete.

BBC na srpskom uz pomoć stručnjaka pokušao je da objasni neke pojmove koje ćete sigurno čuti pre nego što se 18. decembra zvanično završi Mundijal.

Ofsajd – pravilo koje se mnogo puta menjalo da bi promenilo fudbal

Ako kaniš postići gol, ne smeš biti najbliži protivničkom golmanu – ovako bi junaci popularnog stripa Alan Ford verovatno objasnili ofsajd.

U savremenom fudbalu to bi bio adekvatan opis uz nekoliko dodatnih pojašnjenja, ali pre više od jednog veka propozicije igre bile su prilično drugačije.

Ovo pravilo uvedeno je u decembru 1863. u Londonu, kada je osnovana engleska Fudbalska asocijacija.

Bilo je zabranjeno da igrač bude ispred saigrača koji dodaje loptu, bez obzira na poziciju protivnika.

Posle tri godine je promenjeno i uslov da primite loptu u skladu sa pravilima bio je da između vas i protivničkog gola stoji najmanje tri rivala, među kojima je i protivnički golman.

Već 1925. došlo je do nove izmene, a broj igrača ispred kojih napadač ne sme da bude smanjen je na dva.

Modernizacijom fudbala i težnjom za većim brojem golova ofsajd je 1990. dobio novi oblik – odbrambeni igrači više nisu morali da budu bliži golu od napadača, već je dovoljno da budu u liniji sa njima kako bi postigli regularan pogodak.

Neizbežan deo odbrambene taktike mnogih timova postalo je i postavljanje takozvanih ofsajd zamki, koje ljubitelji fudbala mogu da vide u situacijama kada defanzivci namerno i koordinisano istupe ka protivničkom golu i ostave napadače iza njihovih leđa – u ofsajdu.

Violeta Slović, reprezentativka Srbije i odbrambena igračica subotičkog Spartaka, koja je mnogo puta rivalke nadmudrivala na ovaj način, smatra da zadnja linija tima u toj situaciji mora da bude „besprekorno uigrana i dobro postavljena u odnosu na protivnika i veoma koncentrisana“.

„Ali više se usredsređujemo da se dobro postavimo u odbrani, ne toliko na samo pravljenje ofsajd zamke, koje je rizična“, kaže Slović za BBC na srpskom.

Ofsajd

BBC/Jakov Ponjavic
Pravilo o ofsajdu prvi put je uvedeno 1863. godine, ali se od tada više puta menjalo sa evolucijom fudbala

Na Svetskom prvenstvu u Kataru koristiće se još jedna novina – poluautomatsko signaliziranje ofsajda, najavili su iz FIFA.

Sudijama u sobi za video proveru biće automatski dojavljeno ako je došlo do ofsajda, a uvedena je video animacija zbog veće efikasnosti, navodi se u saopštenju asocijacije.

Presing: Pojam koji je promenio računanje vremena u fudbalu

Od ofsajda je u savremenom fudbalu „neodvojiv“ presing, odnosno pritisak na protivnika posle izgubljene lopte, kaže Luka Jevtović, fudbalski analitičar, za BBC na srpskom.

Član stručnog štaba beogradskog Partizana dodaje da „bez uigranosti poslednje linije i jasno definisane linije ofsajda, ne možete imati kvalitetan pritisak“.

Presing se pojavio krajem 1960-ih i početkom 1970-ih godina u dve evropske zemlje – Sovjetskom Savezu i Holandiji.

Proces se odvijao „gotovo istovremeno, ali i potpuno odvojeno“, kaže Jevtović.

„Drugi svetski rat je bio gotov, sportska nauka se razvijala i zemlje su imale mnogo više sredstava za ulaganje u sport i ishranu, a fudbaleri postaju mnogo spremniji i sposobniji da trče više i u većem intenzitetu, što su sve uslovi za vršenje kvalitetnog pritiska“, priča analitičar i trener.

Presing

BBC/Jakov Ponjavic
Vršenje pritiska bez lopte ušlo je u evropski fudbal pre više od pola veka, a danas ne postoji uspešan tim koji ga ne primenjuje, kaže Luka Jevtović

Sovjetski treneri Viktor Maslov i Valerij Lobanovski, koji su radili u kijevskom Dinamu, doneli su presing u istočnoevropski fudbal, dok ga je na Zapadu prvi uveo Austrijanac Ernst Hapel dok je predvodio holandske timove Ado iz Haga i Fejenord iz Roterdama.

Kada je slavni Ajaks iz Amsterdama u eri Johana Krojfa prihvatio presing i učinio ga neodvojivim delom totalnog fudbala, filozofije koja je tom klubu donela tri uzastopne titule šampiona Evrope tokom 1970-ih, ovaj princip su počele da sprovode gotovo sve velike ekipe do danas.

Fudbalski analitičar napominje da su razlike između modernog fudbala i onog od pre više od pola veka „brojne“, ali, ukoliko bi morao da navede samo jednu, onda bi to bio presing.

„Ne postoji ekipa koja je u poslednjih 20 ili više godina imala bilo kakav ozbiljniji uspeh, a da nije bila izvrsna u presingu i ne postoji ništa što u modernom fudbalu odvaja presing od uspeha.

„Njega ne igraju samo 15 ili 20 najboljih ekipa na svetu ili u Evropi, već je to često i oružje timova koji igraju protiv njih i žele da ih poremete“, kaže Jevtović.

Igraju ga i fudbalerke Spartaka iz Subotice, kao i reprezentativke Srbije, koje sa kapitenskom trakom oko ruke uglavnom predvodi 31-godišnja Violeta Slović.

Ona pojašnjava da se pritisak može vršiti ispred protivničkog gola, pred svojim, ali i na sredini terena, a kao dobar primer ekipe koja je to uspešno činila navodi engleski Liverpul, koji je postao evropski (2019) i engleski prvak (2020).

„Oni su na fantastičan način prezentovali kako se to radi, pokazalo se da iz presinga ima mnogo oduzetih lopti, a kasnije i golova iz tih situacija“, kaže ova fudbalerka.

Međutim, može da bude i rizičan, posebno u situacijama kada ekipa nije usklađena, napominje Slović.

„Naravno, igrači moraju da poseduju i taktičku obučenost i fudbalsku inteligenciju, pored fizičkih predispozicija da bi se sprovodio presing“, dodaje kapitenka reprezentacije Srbije.

„Nepostojeća“ tiki-taka i španska „igra pozicija“

Fudbaleri Barselone i španske reprezentacije su protesklih dvadesetak godina osvojili pregršt trofeja, postali prvaci Evrope i sveta na klupskom i reprezentativnom nivou, ali i proslavili stil fudbala, koji je i danas jedan od najpopularnijih na svetu.

Ova filozofija poznata je po velikom broju kratkih dodavanja, najčešće iz prve, a dobila je naziv tiki-taka, čemu je najviše kumovao baskijski trener Havijer Klemente, koji je predvodio Atletik iz Bilbaa, ali i reprezentaciju Srbije.

Estamos jugango tiqui-taka, tiqui-taka„, opisao je Klemente još 1994. godine igru kratkih i brzih pasova, što se prevodi kao „igramo tiki-taka“, oponašajući zvuk lopte u dodiru sa stopalom fudbalera.

Međutim, ispostavilo se da su ono što su ljubitelji fudbala posle više od 10 godina prihvatili kao tiki-taku i ono što ona zapravo jeste potpuno različiti stilovi fudbala.

Štaviše, tiki-taka „suštinski ne postoji i ne koristi se u fudbalu“, iako se pripisuje španskom treneru Pepu Gvardioli, kaže Luka Jevtović.

On je sada trener Mančester Sitija, a ranije je radio u Barseloni i Bajernu iz Minhena.

„To je posed radi poseda, odnosno situacija u kojoj ekipa drži loptu samo da bi je držala, a sam posed nikada u fudbalu nije cilj, već želite da ugrozite protivnika kroz taj posed“, objašnjava on.

Pep Gvardiola

Tim Keeton/EPA-EFE/REX/Shutterstock
Pep Gvardiola najpoznatiji je predstavnik španske igre pozicija, filozofije fudbala koja je postala poznata pod pogrešnim nazivom tiki-taka

I Gvardiola je pokušao da razreši dileme i zablude navijača, rekavši 2014. godine da njegovi timovi ne igraju tiki-taku, nazivajući je „smećem bez smisla“.

„Morate da dodajete sa jasnom namerom, sa ciljem da date gol protivniku. Dodavanje samo po sebi nije svrha“, objasnio je trener iz Katalonije.

Ono što je svet opčinilo bila je španska igra pozicija, koja je postala poznata pod pogrešnim imenom.

Ponikla je iz holandskog totalnog fudbala, koji je trener Luj van Gal igrao sredinom 1990-ih sa Ajaksom, a vezuje se i za Barselonu na samom početku 1990-ih, kada je legendarni Holanđanin Johan Krojf vodio katalonski klub.

Naziv je nastao zbog toga što su „pozicije i struktura ekipe na terenu najvažnije i ne smeju da se menjaju“, napominje fudbalski analitičar Luka Jevtović.

„Kada izgubiš loptu, odmah si u najboljoj mogućoj poziciji da je uzmeš.

„Gvardiola postavlja ovaj sistem najbolje na svetu, ali igru pozicija praktikuju i, na primer, Tomas Tuhel, trener Čelsija i Luis Enrike, selektor Španije“, opisuje on.

Miroslav Đukić, srpski trener i nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, koji je dugo igrao u Španiji, ovaj sistem doneo je u Srbiju dok je trenirao nacionalni tim do 21 godine i beogradski Partizan, dodaje.

Veliki posed lopte i namera da se on vrati čim pređe kod rivala glavna su obeležja timova koji igraju na taj način.

Neophodno je da fudbaleri budu dobro tehnički obučeni, imaju dobar prijem lopte, precizna i pravovremena dodavanja, ali i da mnogo trče bez lopte.


Šta je „indirekt“?

Dok su slobodni udarci i penali dobra šansa za fudbalere jakog i preciznog šuta dobra prilika da direktno gađaju gol protivnika, postoje i prekidi iz kojih to nije dozvoljeno – indirektni slobodni udarci.

Ukoliko sudija ekipi dosudi „indirekt“, kako ga fudbaleri skraćeno nazivaju, onaj koji izvodi loptu može samo da je doda saigračima, a ukoliko šutne i lopta uđe u mrežu, gol se neće priznati.

Indirekt pogrešan

BBC/Jakov Ponjavic
Iz indirektnog slobodnog udarca nije dozvoljen šut pravo na gol…
Indirekt ispravan

BBC/Jakov Ponjavic
…ali jeste dodavanje saigračima, koji mogu da ugroze gol protivnika

Golman često može biti krivac za indirektan slobodan udarac, koji je dosuđen protiv njegove ekipe:

  • ako više od šest sekundi drži loptu u rukama
  • ako ponovo dodirne loptu rukama pošto se oslobodi njenog poseda, a da loptu nije dodirnuo bilo koji drugi igrač
  • ako uhvati loptu pošto mu je namerno uputio saigrač

I potezi ostalih igrača mogu biti razlog za dosuđivanje indirekta, ukoliko su igrali na opasan način, sprečavali kretanje rivala ili nepropisno ometali protivničkog golmana kod ubacivanja lopte u igru.


Katenaćo: Italijanski posao u kojem bolji ne mora da pobedi

Na pomen italijanskog fudbala, posebno u decenijama kada su klubovi i reprezentacija te zemlje ostvarivali velike uspehe u 20. veku, mnogi će prvo pomisliti na katenaćo, fudbalsku filozofiju koja se zasniva na efikasnoj odbrani sopstvenog gola.

Taj izraz na italijanskom znači lanac kojim se obezbeđuju vrata, ali osnovni principi nisu nastali na Apeninskom poluostrvu, već u Švajcarskoj.

Italija je upoznala ovu fudbalsku filozofiju tokom 1940-ih, a Italijan Alfredo Foni je bio prvi trener koji je sa katenaćom osvojio nacionalne titule sa milanskim Interom 1953. i 1954. godine.

Tada se prvi put pokazalo da ovakav fudbal „može biti nešto čime se osvajaju titule“, kaže Luka Jevtović.

„Jedna od glavnih odlika bilo je postojanje libera, defanzivca najbližeg sopstvenom golmanu i koji ne vrši presing.

„Isprva je to bio samo `batitore libero`, što bi u bukvalnom prevodu bio onaj koji udara, odnosno samo ispucava loptu, jer to tada nisu bili tehnički dobro obučeni igrači, a kasnije su u Italiji i posebno u Holandiji i Nemačkoj liberi postali plejmejkeri njihovih ekipa“, dodaje on.

Na poziciji libera kasnije su igrali neki od najboljih jugoslovenskih i evropskih fudbalera, poput Velibora Vasovića ili Nemca Franca Bekenbauera.

Katenaćo je bio „dosta reaktivan sistem, ekipe su igrale prilično povučeno, a svaki igrač je čuvao po jednog protivnika“, objašnjava Jevtović.

Ovaj stil najviše su proslavili Nereo Roko i Elenio Erera, treneri koji su tokom 1960-ih i 1970-ih predvodili Milan i Inter, dva najveća kluba iz italijanskog grada Milano.

Njihovi timovi su se po dva puta domogli titule prvaka Evrope, a oslanjali su se prvenstveno na čvrstu odbranu, o čemu govori i čuvena Rokova poruka rivalima uoči utakmica.

Kada se pozdravljao sa suparničkim trenerima, koji bi izgovarali uobičajenu rečenicu „neka pobedi bolji“, Nereo Roko bi im dobacio „nadam se da neće“.

I selekcija Italije imala je uspeha sa ovim stilom igre, pošto je pod vođstvom trenera Feruća Valkaregija postala prvak Evrope (1968) i vicešampion sveta (1970).

Međutim, u narednim decenijama počele su da isplivavaju mane katenaća, koje su iskoristili progresivniji stilovi fudbala, pa se on u 21. veku gotovo nigde ne može videti u originalnom obliku.

„Sistem izuzetno bio ranjiv na promene pozicija na terenu i lako se manipulisalo odbrambenim igračima zato što su oni stalno pratili rivale koje markiraju.

„Sada katenaćo kao takav ne postoji, ali neki od principa, poput odbrane čovek na čoveka, koriste treneri i danas“, objašnjava Jevtović.

Totalni fudbal: Koreni u Austriji, zlatno doba u Holandiji i Nemačkoj

Kako su dominacija katenaća i italijanskih ekipa bile sve očiglednije, timovi iz drugih krajeva Evrope tražile su stil igre koji bi bio efikasno oružje protiv njih.

Totalni fudbal u Holandiji bio je jedan od modela koji su nastali kao „reakcija na katenaćo“, kaže Jevtović.

„Ekipe koje su igrale katenaćo nisu mogle da se brane od onoga što je igrao Fejnord, a kasnije i Ajaks u Holandiji, jer često menjanje pozicija igrača na terenu nije odgovaralo protivnicima koji su igrali odbranu čovek na čoveka“, objašnjava analitičar.

Iako se mnogi principi ove fudbalske filozofije mogu prepoznati u igri najboljih klubova i reprezentacija današnjice, njihovi koreni nastali su još pre Drugog svetskog rata.

Jedna od prvih ekipa koja je negovala ovaj stila bila je selekcija Austrije predvođena Matijasom Sindelarom, zvanično najboljim austrijskim fudbalerom 20. veka.

Kasnije ju je usvojio i slavni Zlatni tim mađarske reprezentacije sa Ferencom Puškašom, Nandorom Hidekutijem, Šandorom Kočišem i drugima, koji su tokom 1950-ih godina istog veka osvojili Olimpijske igre i srebro na Svetskom prvenstvu.

Totalni fudbal doživeo je vrhunac u Holandiji krajem 1960-ih i tokom 1970-ih, kada je trener Rinus Mihels pomogao Ajaksu, najvećem klubu iz te zemlje, da osvoji tri uzastopne titule prvaka Evrope.

Lice tog tima bio je Johan Krojf, legendarni Holanđanin, koji je njegovoj reprezentaciji doneo dva druga mesta na Svetskim prvenstvima 1974. i 1978, a kasnije je zajedno sa Mihelsom doneo i ovaj fudbalski model u špansku Barselonu.

Johan Cruyff, Queen Juliana and Rinus Michels

Getty Images
Johan Krojf (levo) sa holandskom kraljicom Julijanom (u sredini) i trenerom Rinusom Mikelsom (desno) i ostatkom reprezentacije Holandije

„Svi se zajedno brane i svi zajedno napadaju“ – ovako zvuči osnovna maksima totalnog fudbala, kaže Luka Jevtović.

Ovo je „prilično proaktivan stil sa mnogo poseda lopte, čestim promenama mesta igrača na terenu i pritiskom na protivnika dok ima loptu“, a ekipe su najčešće igrale sa četiri igrača u odbrani i po tri u veznom redu i napadu, opisuje.

Dodaje da se danas „izvornim totalnim fudbalom“ smatra baš taj holandski, koji su Mihels i Krojf proslavili, ali da je mnogo uspeha imala i nemačka verzija, koja se mogla videti u igri minhenskog Bajerna, koji je posle Ajaksove tri uzastopne evropske titule ponovio taj uspeh između 1974. i 1976. godine.

„Ova dva modela totalnog fudbala se neznatno razlikuju, a glavna razlika je u pritisku na protivnika – Holanđani su ga igrali veoma naglašeno, a Nemci ne toliko“, kaže Luka Jevtović.

Iako su kroz istoriju bili veoma uspešni fudbalski modeli koji su donosili pehare, ni totalni fudbal, ni katenaćo se danas ne primenjuju u obliku u kojem su nastali.

Fudbal se, jednostavno, previše promenio da bi bili efikasni, ističe Jevtović.

„Ne postoje danas ni striktno defanzivne ili ofanizivne vrhunske ekipe, moraju da budu savršeno organizovane u odbrani, napadu i tranziciji, a razlikuju se samo po tome na šta stavljaju veći akcenat.

„Nemaju luksuz da se posvete samo jednoj fazi igre, jer su igrači danas sposobniji, brži i izdržljiviji nego bilo kada ranije“, zaključuje trener i analitičar.

Video tehnologija – VAR

var, sudija

Reuters/YVES HERMAN

Kao pre četiri godine u Rusiji, kada je video tehnologija prvi put uvedena na mundijalima, i na Svetskom prvenstvu u Kataru će glavne sudije imati ovu pomoć prilikom donošenja ključnih odluka na utakmici.

Kako ovo funkcioniše?

U prostoriji na stadionu, tim sudija sedi i gleda na ekranima usporene snimke spornih situacija.

Ako primete da glavni sudija nije dobro video ili procenio situaciju ili je nešto presudio, a nije siguran, signaliziraju mu preko audio veze.

VAR tim reaguje prilikom donošenja odluka glavnog sudije u četiri situacije:

  • Golovi i prekršaji koji su doveli do gola
  • Odluke o penalima i prekršaji koji dovode do odluke o jedanaestercima
  • Samo direktni prekršaji zbog kojih je pokazan crvenim karton (ne drugi žuti karton/upozorenje)
  • Ako sudija pokaže pogrešnom igraču crveni karton

U tim situacijama, sudija prekida igru i odlazi do posebnog ekrana pored terena i posmatra spornu situaciju.

Sve vreme je na vezi sa timom u VAR sobi i posle konsultacija donosi konačnu odluku.


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Style Council
Za 1 minut

Have You Ever Had it Blue

Style Council
Ekatarina Velika
Za 5 minuta

Zid

Ekatarina Velika
Negative
Za 8 minuta

Ti Me Ne Volis

Negative
Sinead O'connor
Za 11 minut

Why Don't You Do Right

Sinead O'connor
Etta James
Za 13 minuta

It's a Man's Man's World

Etta James

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend