BBC

Tartufi: Od dobre zarade do zločina – potraga za prirodnim blagom u Srbiji

Žena okružena psima u rukama drži tartufe

BBC/Jelena Subin
Ivana Stanojević sa Bakom i Čupkom u potrazi za tartufima

Zraci izlazećeg sunca jedva se probijaju kroz guste krošnje hrastovog drveća.

Miris vlažne zemlje, memle i trulog lišća para nozdrve.

Jutro je, četiri sata, a Ivana Stanojević iz Beograda već je na radnom mestu – u šumi u srcu Šumadije, centralnom delu Srbije.

Desetak metara ispred nje trče Čupka i Bak, njuše, traže.

Iz šume će izaći tek kad padne mrak, jer je počela potraga za tartufima, najskupljom i najcenjenijom pečurkom na svetu.

„Posao sa tartufima započeo je moj pokojni otac, koji je bio tragač 25 godina.

„Tako sam i ja odrasla sa tartufima, kada su dolazili kod nas ljudi iz Hrvatske, Italije i Slovenije, kupovali pečurke, prenosili ih preko granice i obeležavali kao njihove“, priča Ivana za BBC na srpskom, dok kroz šumu ubrzanim hodom prati pse.

Srbija leži na prirodnom bogatstvu zvanom tartufi, ali za taj posao nije dovoljan pas, grabulje i nož, jer je teren koji se pretražuje često strogo čuvana tajna, objašnjava Miomir Nikšić, profesor tehnološke mikrobiologije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

„Tragač godišnje pređe više od 80.000 kilometara kako bi na različitim terenima pronašao tartufe.

„Uz to, velika je strepnja jer se ide kroz tuđe šume, negde postoje i lovočuvari pošto su mesta gde se pečurke sakupljaju zaštićene zone, kao što je Obedska bara ili Zasavica“, kaže Nikšić.

Država dozvolama kontroliše potragu i promet tartufima i divljim pečurkama, ali ljudi koji se bave ovim poslom kažu da propisi nisu baš detaljni i jasni.

Za sakupljanje tartufa, belog, crnog letnjeg i crnog zimskog, u proseku se godišnje izdaju 43 dozvole, navode iz Ministarstva zaštite životne sredine Srbije za BBC na srpskom.

Tartufi se najviše skupljaju na teritoriji Vojvodine, dodaju iz Ministarstva.


Pogledajte kako Čupka i Bak tragaju za tartufima:

Tartufi: Njuh tragača – psi u lovu na skupe gljive
The British Broadcasting Corporation

Za komad kobasice do velikog plena

Psi Bak i Čupka imaju glavnu ulogu u potrazi za tartufima.

Ivana ih prati u stopu.

Njihova rasa, lagoto romanjolo, poznata je odličnom tragačkom njuhu, iako tartufe mogu da traže i drugi psi, poput labradora, zlatnog retrivera ili ptičara.

„Oni su naša porodica i ne gledamo na njih kao na radnike.

„Kada idem u potragu, vodim dva psa, a imam ih više od 10 koji odmaraju kod kuće“, govori Ivana dok pokušavamo da uhvatimo korak za Bakom i Čupkom.

Kaže mi da ću sama primetiti kada nanjuše tartuf.

Dva psa u šumi leže pored tartufa

BBC/Jelena Subin
Bak i Čupka, neumorni tragači za tartufima

Oko podneva stižemo do gustog dela šume.

Razdragani psi uzbuđeno su njušili zemlju, a na Ivanino „stop“, samo su se ukopali.

„Požuri, nešto su nanjušili, možda budemo imali sreće.

„Moramo brzo da ih sklonimo odatle i da kopamo, a ako su pronašli nešto, sledi nagrada: viršla ili kobasica“, u dahu izgovara Ivana dok jurimo ka psima.

Malo lopaticom, malo rukama, razgrtali smo zemlju dok pod prstima nismo osetili, ovog puta, sitne tartufe.

Srećni mi, srećni Bak i Čupka.

Kako se rađa prirodni dragulj

Tartufi su podzemne gljive i sa korenovim sistemom su u posebnoj zajednici koja koristi i drvetu i pečurki, objašnjava profesor Nikšić.

„Smatra se da svako drvo ima pet različitih gljiva koje su povezane sa njegovim korenom i u određenom periodu života pomažu stablu da prebrodi teške situacije.

„Korenov sistem omogućava gljivama da lakše dobiju vodu i hranjive materije, a iskopavanjem se uništava ta veza“, kaže.

Mladi tartuf nema neku vrednost, za razliku od zrelog.

Gomila pronađenih crnih tartufa u šumi

BBC/Jelena Subin
Vredan plen

Crni tartuf bere se tokom cele godine i razlikuje se je li letnji, jesenji ili zimski.

Čuveni beli tartuf, za kojim žude svi, i u Srbiji i u svetu, traži se isključivo od oktobra do januara, objašnjava Ivana.

„Tartuf je berzanska roba i cena mu varira od oko 150 pa do 6.000 evra za kilogram, koliko trenutno košta pojedini beli.

„Jesenji crni tartuf se prodaje za 500 evra, a kada ih nema mnogo na tržištu, može da bude i skuplji“, otkriva Ivana.

Važno je da tartuf bude zdrav i neoštećen, a komad veći od oraha.

„Najskuplji beli tartufi prodaju se na aukcijama u Americi, Japanu ili Kini, a prošle godine u Hongkongu, za komad od kilogram i po plaćeno je 150.000 dolara“, kaže Ivana.

Sav beli tartuf koji prikupi, Ivana izveze u Ameriku.

Transportuje ih od aerodroma do aerodroma da bi put trajao što kraće – najduže 24 sata.

„Najbolje je što pre poslati tartuf do kupca, a to je dan posle branja.

„Neko ih čuva u pamučnim kesama, a mogu da se skladište i u teglama sa pirinčem“, priča Ivana.

Obuka pasa skrivena od konkurencije

Pas sedi u šumi dok traži pečurke

BBC/Jelena Subin

Ivana ne želi da otkriva detalje o dresuri pasa „zbog konkurencije“.

„Mogu da kažem da su za obuku najbolji psi stari od tri do šest meseci, jer su tad radoznali i vole da uče“, objašnjava.

Štencima bace tartuf i prate ko će prvi da mu priđe, da mu bude zanimljiv i da ga pojede.

Takvi psi kasnije nagonski traže tartufe, iako to ne znači da i ostali iz legla ne mogu da se obuče, priča Ivana.

„Tartufe traže i sa svinjama, ali od nje ne može da se otme i ona ga na kraju pojede.

„Psi su dobro obučeni, ne idu svaki dan u šumu, i retko kad unište i pojedu tartuf, kada ga pronađu“, kaže.

Podela teritorije: od dobre zarade, do krvoprolića

Pojedini sakupljači kažu da postoji podela teritorija, netrpeljivost među tragačima, ali i otvoreni sukobi, naročito u centralnom delu Srbije i po Sremu.

Ivana Stanojević, međutim, kaže da se ne radi o podeli teritorija, već više dogovoru na nivou sela.

„Neko misli da, ako je u njegovom selu šuma, samo on može da sakuplja tartufe, iako mi imamo dozvole da isto to mesto posećujemo.

„Dozvole obnavljamo na godišnjem nivou i za to plaćamo mnogo, našli nešto ili ne“, objašnjava.

Da nije baš bezbedno tumarati šumama u potrazi za ovim blagom pokazuje i dvostruko ubistvo u decembru 2020. godine.

Braća iz Futoga su ubijena u šumi kada su ih napala druga dva brata, a navodno su povod bili tartufi.

Jednom se sudi za dvostruko ubistvo, dok je protiv drugog brata postupak obustavljen.

Dozvole za sakupljanje i promet zaštićenih vrsta divljih biljaka, životinja i gljiva, država izdaje samo firmama na osnovu konkursa Ministarstva zaštite životne sredine, kažu za BBC na srpskom u ovoj instituciji.

„Kompanije koje dobiju dozvolu za skupljanje zaštićenih vrsta dužne su da organizuju stručnu obuku sakupljačima, proveravaju njihovo znanje i izdaju potvrde o stručnoj osposobljenosti sa rokom važenja za skupljačku sezonu.

„Uređenje tržišta tartufa nije u našoj nadležnosti, a skupljanje može da se obavlja na teritoriji cele Srbije, na osnovu izdatih dozvola“, ističu u Ministarstvu.


Potraga od severa do juga Srbije

Tartufa u Srbiji ima maltene svuda.

Crni se može naći na teritoriji čitave zemlje, dok se beli, koji raste na dubini od 10 do 70 centimetara, traži u Šumadiji i Sremu, objašnjava Ivana Stanojević.

Profesor Nikšić priča da su tragači tartufe nalazili i u Beogradu – u Pionirskom parku, na Adi Ciganliji, u Košutnjaku.

Tamo su pronađeni slučajno, jer onaj ko ih traži i zna gde ih ima, nikad ne otkriva lokaciju, kaže Nikšić.


Hrvatska od tartufa napravila turističku atrakciju

Istra je među retkim regionima u svetu u kojoj se plemeniti beli tartuf (Tuber Magnatum Pico) i crni tartuf (Tuber Melanosporum) može naći u velikim količinama, kaže Denis Ivošević, direktor Turističke zajednice Istarske županije u Hrvatskoj.

„Turizam tartufa je u Istri prilično razvijen tokom vikend sajmova u Motovunu, Livadama i Buzetu, i to kroz selekciju najboljih restorana koji služe tartufe – Izvorni tartuf.

„Svaki tartufar mora da ima licencu da bi mogao da traži ove gljive, a samo u Istri imamo 2.500 dozvola“, objašnjava Ivošević za BBC na srpskom.

Motovunska šuma u Istri je pojedinačno najveća teritorija na svetu, od 1.700 hektara u državnom vlasništvu, gde se skuplja beli tartuf.

„U zavisnosti od godine i klimatskih promena, u Istri se u proseku godišnje pronađe više od pet tona plemenitog belog tartufa.

„Jedan beli tartuf našao se i u Ginisovoj knjizi rekorda, a njega je pronašao Đankarlo Žigante 1999. godine“, priča Ivošević.

Pas koji je nanjušio najveći beli plemeniti tartuf težak 1,311 kilograma zvao se Diana.


Noć se polako spušta i bliži se kraj radnog dana za Ivanu, Baka i Čupku.

Platnena torba nije puna, ali se u njoj našla sasvim dovoljna količina sitnog crnog tartufa.

„Moramo da požurimo, kasno je, a psi su sada već i prilično gladni.

„Treba probrati tartufe, da vidimo koji idu restoranima u komadu, a od kojih ćemo napravi neki proizvod“, kaže zadovoljno Ivana, dok Bak i Čupka odmaraju.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Bane Lalic & Mvp
Za 1 minut

Celu Noc I Celi Dan

Bane Lalic & Mvp
Zemlja Gruva!
Za 5 minuta

Krugovi

Zemlja Gruva!
Savage
Za 8 minuta

Dont Cry Tonight

Savage
Happy Mondays
Za 11 minut

Step on

Happy Mondays
Lp
Za 15 minuta

One Like You

Lp

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend