BBC

Ukrajina i Rusija: Stanje ukrajinske politike posle pola godine rata sa Rusijom

Zaplenjena ruska vojna oprema izložena u Kijevu

Getty Images
Zaplenjena ruska vojna oprema izložena u Kijevu

Posle šest meseci rata u Ukrajini, proruske političke partije potpuno su nestale, a izgleda da se neće ni vratiti.

Moć u zemlji skoncentrisana je u rukama ukrajinskog predsednika.

Iako to možda ima smisla u vreme rata, mnogi Ukrajinci se plaše da bi to mogao da bude nagoveštaj zaokreta ka autoritarizmu.

Ali, za sada, većina Ukrajinaca veruje da se stvari odvijaju pozitivno po zemlju i imaju potpuno poverenje u Vladimira Zelenskog i ukrajinske oružane snage.

Pre samo pola godine, u nedeljama i danima pred pokretanje potpune ruske invazije, politička scena u Ukrajini bila je raznolika.

Razvoj političkih događaja, kao i uvek u ovoj zemlji, bilo je nemoguće predvideti.

Vladimir Zelenski je nastavljao da vodi u anketama za predsedničke izbore, ali su istraživanja sve više pokazivala da bi bio poražen u drugom krugu od Petra Porošenka, svog prethodnika.

Očigledno u želji da se zaštiti od sve veće popularnosti bivšeg predsednika, vlada je pokrenula krivične prijave protiv Porošenka i uručila mu poziv za saslušanje dok se nalazio na aerodromu, sprečivši ga da napusti zemlju.

Porošenka su optužili za izdaju.

Prema krivičnoj istrazi, bio je u dosluhu sa Viktorom Medvedčukom, liderom proruske partije „Za život” i kumom najmlađe ćerke Vladimira Putina.

Medvedčuk se u to vreme nalazio u kućnom pritvoru.

Optužen je za krijumčarenje uglja u Ukrajinu iz samoproglašenih „republika” u Donbasu.

Politički komentatori toga vremena govorili su da bi Dmitrij Razumkov mogao da postane „novi Zelenski”.

Bivši predsednik Vrhovne rade, ukrajinskog parlamenta, lider je i novoformirane grupe „Razumna politika”.

Razumkov je u prošlosti bio čest gost popularnih političkih emisija na televizijskim kanalima u vlasništvu Rinata Ahmetova, najbogatijeg čoveka u Ukrajini.

Tu je bio i Sergej Pritula, popularni zabavljač i volonter koji je sakupljao podršku i sredstva za ukrajinsku vojsku i koji se pripremao da osnuje vlastitu političku stranku.

Stalno pristizanje zapadnih obaveštajnih izveštaja da će Rusija započeti rat protiv Ukrajine nailazilo je na skepsu kod većine domaćeg stanovništva.

U januarskom obraćanju narodu, Vladimir Zelenski pozvao je ljude da ne paniče i da se ne plaše izbijanja rata, već da umesto toga spreme roštilj za prvomajske praznike.

Kad čitate novinske izveštaje iz tog vremena, deluju neverovatno – situacija u Ukrajini u poslednjih šest meseci se radikalno promenila.

„Iščezle razlike”

U poslednjih šest meseci došlo je do dalekosežnih promena u političkim stavovima u društvu, a sociolozi ističu do sada neviđenu solidarnost Ukrajinaca.

„Rusija je učinila sve da se Ukrajinci ujedine pod pretnjom razaranja, više se ne pravi razlika između istoka i zapada, muškaraca i žena, starijih i mlađih generacija.

„U biološkom smislu, razlike između tih grupa možda postoje – žene su sklonije da žele mir i bezbednost, dok su muškarci spremniji da posegnu za oružjem i pođu u rat.

Ali u pogledu ideoloških vrednosti, u javnoj sferi razlike su iščezle, rekao je u intervjuu za Radio NV Aleksej Antipovič, šef anketne agencije Rejting.

Dodao je da su razlike iščezle i u pogledu stavova prema ratu, prema vladi i predsedniku.

ukrajinska zastava

Getty Images
Ukrajinci drže državnu zastavu dugu 430 metara tokom akcije jedinstva 28. avgusta

Brojke govore za sebe.

Više od 90 odsto Ukrajinaca – i ta cifra se nije menjala od početka sukoba – uvereno je da Ukrajina može da pobedi Rusiju u ratu.

Više od 70 odsto – nezamisliva cifra za predratnu Ukrajinu – smatra da se događaji u zemlji kreću u dobrom pravcu, uprkos svakodnevnom bombardovanju ukrajinskih gradova i sve gorim ekonomskim problemima.

Naravno, brojke mogu da variraju u zavisnosti od metodologije studije.

Međutim, ukrajinske oružane snage i predsednik Zelenski konstantno zauzimaju prva dva mesta kad se Ukrajinci pitaju kojim institucijama najviše veruju.

Važno je razumeti da podrška javnosti Zelenskom i njegovim delima nisu isto što i politička podrška ili izborni rejting.

Svi izbori su zabranjeni od proglašenja ratnog stanja 24. februara, a agencije za istraživanje javnog mnjenja više ne objavljuju rejtinge popularnosti političara ili političkih partija.

„Jedine vesti”

Bez svake sumnje, način na koji se Vladimir Zelenski držao tokom čitavog rata izazvao je poštovanje čak i među njegovim najljućim političkim protivnicima.

On je odbio da pobegne iz Kijeva u ranim danima rata, uprkos ponudama zapadnih zemalja.

Lično je posećivao ukrajinske trupe koje su se nalazile pod stalnim granatiranjem i nastavlja da predvodi ukrajinski otpor ruskoj okupaciji.

Ovih dana je vrlo nepopularno kritikovati predsednika: ukoliko to činite, praktično ste se svrstali na stranu neprijatelja, smatra politički analitičar Vladimir Fesenko.

Zelenskiй i Džonson v Denь Nezavisimosti v Kieve

Getty Images
Boris Džonson sa Vladimirom Zelenskim u Kijevu

Međutim, ti isti protivnici rado nas podsećaju da govori Zelenskog i govori njegovih najbližih saveznika sada mogu da se čuju u čitavoj Ukrajini – pogotovo na televiziji.

U prvim danima rata, najveće medijske grupe u Ukrajini ujedinile su se da bi stvorile teleton „Ujedinjene vesti”.

Praktično svi nacionalni televizijski kanali prikazuju isti teleton strim, u čijem stvaranju učestvuju na smenu.

Beskrajne političke emisije sa gostovanjima političara, glavno obeležje ukrajinske televizije, praktično su nestale iz etra.

Smatra se da su za koordinaciju teletona zaduženi Aleksandar Tkačenko, ministar kulture i predsednikov kabinet.

Tri kanala koja su povezivali sa Petrom Porošenkom i koja su samo delimično prenosila teleton, prosto su ostala bez dozvole za emitovanje ukrajinskog regulatornog tela.

Oni sada smeju da rade samo na internetu ili preko kablovske mreže.

Prema dobro obaveštenom izvoru BBC-ja, broj televizijskih gledalaca opao je na oko četvrtinu ili trećinu od predratnih brojki.

„Vlada je oduzela dozvolu za emitovanje javnim i privatnim emiterima i koristi to vreme u vlastite svrhe – na primer, za vlastite odnose sa javnošću i razračunavanje sa bivšim političkim protivnicima.

„Nadalje, ovu produkciju i emitovanje plaćaju sami studiji, ali oni ne mogu da dobiju prihode od reklama zato što se reklame ne emituju tokom teletona”, kaže Otar Dovženko, medijski ekspert u organizaciji Detektor medija.

Zvanični cilj teletona je pobeda Ukrajine u ratu informacijama.

Međutim, teško je reći da li neprikriveni PR iz predsednikovog kabineta i sadržaj koji proizvodi studio Kvartal 95, gde je Zelenski radio pre izbora, postižu taj cilj, ističe Dovženko.

Svakoga dana predsednikove bivše kolege iz Kvartala 95 objavljuju satirični bilten na ukrajinskom Bajraktar Njuz, nazvan po turskom dronu koji je igra važnu ulogu u ovom ratu.

Humor je priprost i kolokvijalan, kao što je bio u predratnim produkcijama Kvartala na ruskom jeziku.

Na primer, dva glumca razgovaraju o tome koja pitanja bi mogla da se nađu u ažuriranom upitniku za šengensku vizu za Ruse.

Među ponuđenim opcijama su: „Koja zemlja je najpodlija na svetu i zašto Rusija?” i „Zašto biste išli u Pariz kad možete da poginete kod Černobajevke?” [mesto žestokih ruskih stradanja tokom rata]

„Ministar kulture Ukrajine Aleksandar Tkačenko ponovio je više puta nedavno da će se teleton nastaviti ‘do pobede’.

„Ali, iskreno, nemam predstavu kako vlasnici TV stanica, za razliku od države, mogu da imaju dovoljno novca i motivacije da finansiraju produkciju teletona još godinu dana ili dve”, kaže Otar Dovženko.

Dodaje je da, prema televizijskoj stanici ‘1+1’, cena produkcije samo njihovog segmenta teletona iznosi mesečno više od pola miliona dolara.

Stručnjaci povezuju odlazak medija Rinata Ahmedova sa ukrajinskog tržišta sa željom da se ukine finansiranje televizijskim stanicama od kojih nema trenutne političke koristi.

Nadalje, moguće je da je vladina monopolizacija televizije pokrenula novi trend: masovnu migraciju Ukrajinaca na internet u potrazi za vestima iz alternativnih izvora, kao što su Telegram i Jutjub.

„Centar za moderaciju”

Činjenica da Ukrajinci traže vesti drugde ne znači da su spremni da kritikuju vladu.

Velika studija kijevskog Međunarodnog instituta za sociologiju pokazala je da 62 odsto Ukrajinaca veruje da je čak i konstruktivna kritika vladinih postupaka neprihvatljiva u vreme rata.

A 79 odsto njih veruje da tokom sukoba predsedniku treba da je dozvoljeno da se meša u rad parlamenta i vlade kako bi pojačao odbranu zemlje.

Ove cifre tačno odslikavaju realnost u Ukrajini.

Od prvih dana rata, moć je postala centralizovana u Bankovoj ulici gde se nalazi predsednikov kabinet.

Kabinet ministara sve se više u Kijevu naziva „tehničkim dodatkom” predsednikove administracije, a uloga Vekovne rade je svedena na minimum.

U priličnoj meri i zato što se njena zasedanja, koja su političari često koristili za banalnu samopromociju u predratnom periodu, više ne prenose putem televizije.

Predsednikova partija, „Sluga naroda”, u okviru samog parlamenta, tehnički ima većinu, ali u praksi mora da pridobije glasove formalnih opozicionih grupa.

Gvornici se više ne blokiraju, niti ima čarki u parlamentu.

Mihail Podolяk

Getty Images
Mihailo Podoljak priznaje da „sve grane vlade sada rade sinhronizovanim strojevim korakom. To ne bi bilo normalno u mirnodopsko vreme. Međutim, u ovo vreme je to optimalno

Mihailo Podoljak, saradnik Vladimira Zelenskog i savetnik šefa kabineta predsednika, kaže da su ove promene u ukrajinskom sistemu moći direktne posledice sukoba.

„Čim je izbio rat, sve vladine institucije bile su do izvesne mere blokirane i postalo je jasno da je neophodna ujedinjena, mobilisana i centralizovna izvršna vlast.

„Tako je predsednik, od samih prvih dana rata, preuzeo tu ulogu na sebe, osnovao je ‘Centar za moderaciju’, sa sedištem u kabinetu predsednika, koji se proširio tako da obuhvata kabinet ministara, parlament i regionalnu elitu”, rekao je on za BBC.

Dodao je da sve grane vlade sada rade sinhronizovanim strojevim korakom, a da to ne bi bilo normalno u mirnodopsko vreme.

„Međutim, u ovom trenutku je optimalno imati ‘glavnog menadžera’ koji preuzima odgovornost za interne političke funkcije kao i pitanja ekonomije i rata”, dodao je on za BBC.

Činjenica je i da je prethodno raznovrsna ukrajinska opozicija naprosto nestala iz medija što je takođe pogodovalo vladi.

Direktno kritikovanje ekonomskih, političkih i posebno vojnih odluka vrhovnog komandanta u zemlji koja je u ratu i kome veruje 90 odsto Ukrajinaca, značilo bi pucati samom sebi u nogu.

Ne potežu se čak ni pitanja koja postavlja zapadna štampa, kao što su na primer da li je vlada iz Kijeva adekvatno pripremila Ukrajinu za rat na koji su je upozoravali mnogo pre invazije.

To je nešto o čemu će se raspravljati posle rata.

Prema ljudima sa kojima je razgovarao BBC, vlada je iz principa odbila pomoć bivših pripadnika „stare opozicije”.

Prema informacijama dostupnim BBC-ju, visokim vojnim zvaničnicima iz vremena vladavine bivšeg predsednika Petra Porošenka, koji su bili spremni da podele vlastita iskustva, ukrajinska vojska je rekla da nema potrebe za njihovim uslugama.

Lični susret između Vladimira Zelenskog i Petra Porošenka u prvim danima ruske invazije završio se rukovanjem i primirjem.

Ali dve partije su se vrlo brzo vratile u stanje „hladnog rata”, koristeći anonimne naloge na Telegramu i botove jedne protiv drugih.

Porošenko je sada posvećen volonterskom radu i lobira za interese Ukrajine kod stranih kontakata, navode njegovi zaposleni.

U parlamentu 4. marta 2020.

Getty Images
Petro Porošenko (levo) i Vladimir Zelenski dogovorili su političko primirje na početku ruske invazije

Zabrana putovanja uvedena Porošenku prošle zime kao posledica slučaja koji se tiče krijumčarenja uglja iz Donbasa nije produžena i on je sada slobodan da putuje po Ukrajini i inostranstvu.

„Ne razumem logiku tima Zelenskog. Oni nas sami teraju na ovaj anti-Zelenski stav. Osim ličnih nesigurnosti Zelenskog, nemam drugo objašnjenje za to”, kaže bliski saradnik Petra Porošenka, koji je pristao da govori za BBC pod uslovom da ostane anoniman.

Kada su ga pitali da pojasni odnos između bivšeg i sadašnjeg predsednika Ukrajine, Podoljak je kratko rekao da je „izlišno govoriti o Porošenku i da je on je stvar prošlosti”.

Pretnja autoritarizma?

Možda bi sve ostalo na tome da nema kritika na račun predsedničkog tima koji koristi položaj uvećane moći – stečene u ratu – da umnogome pojača sopstveni neograničeni uticaj, istovremeno sputavajući političku opoziciju.

Gušenje televizijskih kanala Petra Porošenka nije nikada do kraja objašnjeno u javnosti.

Neki gradonačelnici, između ostalog Vitalij Kličko iz Kijeva i gradonačelnik Černigova Vladislav Astrošenko, nisu mogli da putuju u inostranstvo da bi tražili sredstva za obnavljanje njihovih gradova.

Obojica su tvrdili da je to zbog njihovog statusa nezavisnih političara, koji predsednikov kabinet baš i ne voli.

Na kraju, biznismen i političar iz Dnjepra Genadij Korban, koji je prethodno kritikovao Zelenskog, prosto nije mogao da uđe u Ukrajinu a granična služba mu je oduzela pasoš bez ikakvog objašnjenja.

Ukrajinske vlasti još uvek nisu obrazložile tu odluku, mada je neki mediji povezuju sa mogućnošću da Korban ima drugi, izraelski pasoš.

Ove činjenice kritičari Zelenskog često koriste da sugerišu kako je krizni menadžment ukrajinske vlade tokom rata polako počeo da liči na autoritarizam.

Ukrajinska deca se igraju blizu izložene zaplenjene ruske vojne opreme

Getty Images
Ukrajinska deca se igraju blizu izložene zaplenjene ruske vojne opreme

„Neke autoritarne tendencije su u vreme rata neizbežne.

„Ali mora se napomenuti da su ove tendencije primećene kod Zelenskog još 2019. godine”, kaže Aleksej Garan, politički naučnik i naučni direktor Fondacije za demokratsku inicijativu.

Ukrajinski predsednik je još pre rata često povlačio nekonvencionalne političke poteze.

Uz izgovor da se tako ubrzavaju reforme, Zelenski je smenio sudije Ustavnog suda, što je bio krajnje problematičan potez sa pravne tačke gledišta.

Vladimir Fesenko je saglasan da se u vreme rata u demokratskim zemljama javljaju zabrinjavajuće okolnosti.

Navodi primer američkog zatvaranja Japanaca u logore tokom Drugog svetskog rata.

Ali on kaže da se ne brine za sudbinu demokratije u Ukrajini.

„Biće nemoguće da se održe obeležja autoritarizma posle rata, čak i kad bi neko to poželeo da radi.

„Prvo, naša društvo, koje ima iskustvo od 30 godina nezavisnosti, naviklo se na demokratiju i mi nećemo prihvatiti autoritarizam: naša politička kultura je polu-anarhijska.

„Drugo, Ukrajina je postala kandidat za članstvo u EU i prosto ćemo morati da igramo po demokratskim pravilima, Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija kritikovaće bilo kakve autoritarne sklonosti”, kaže on.

Smena premijera?

Paradoksalno, ratno stanje i gušenje domaćeg političkog života u Ukrajini nisu doveli do smrti političke rasprave – međutim, kao što priznaju oni sa kojima smo razgovarali, država se znatno promenila.

Nedavno su ukrajinski mediji počeli aktivno da izveštavaju o mogućoj ostavci premijera Denisa Šmigala.

„Šmigal dobro obavlja sopstveni posao, nema političkih ambicija i prihvata kad se predsednikov kabinet meša u njegove nadležnosti. To bi trebalo, sa jedne strane, da ga čini veoma prihvatljivim šefom vlade”, kaže politički analitičar Vladimir Fesenko.

Denis Šmigal sa Nensi Pelosi tokom posete Vašingtonu u aprilu 2022. godine

Getty Images
Denis Šmigal sa Nensi Pelosi tokom posete Vašingtonu u aprilu 2022. godine

S druge strane, on ističe da, u ratnim uslovima, sistem vladavine zemljom u ratno vreme zahteva veću inicijativu.

Kabinet predsednika toliko je usredsređen na ratna pitanja i inostranu politiku, naročito kad je u pitanju obezbeđivanje zapadne pomoći za ukrajinsku vojsku, da je bilo dopušteno da mnoga ekonomska i domaća pitanja ostanu zapostavljena.

Više se očekivalo od vlade u njihovom rešavanju, kaže Fesenko.

Pre nekoliko meseci Ukrajina se suočila sa krizom nestašice goriva.

Nije bilo benzina na benzinskim pumpama u zemlji, ali se prodavalo 20 litara po čoveku po špekulantskim, crnoberzanskim cenama.

Prema tvrdnjama mnogih, vlada je bila prespora u rešavanju ove krize.

Šta bi se desilo kad bi se situacija ponovila u zimskim mesecima, koji prete da će biti najgori u istoriji Ukrajine?

Glasine da se sprema smena premijera su čista spekulacije, kaže Mihailo Podoljak.

„Kad kod nas ljudi počnu da se osećaju smirenije, tradicionalno kreću teorije zavere.

„Oni počinju da govore o vanrednim parlamentarnim izborima ili o promenama u vladi, to nije čak ni rat promenio. Zbog ratnog stanja izbori se ne mogu održavati tako da oni onda govore da će doći do rekonstrukcije vlade.”


Šta je pozadina sukoba Ukrajine i Rusije
The British Broadcasting Corporation

Ali ako aktuelni premijer nije ugrožen, kako se onda objašnjava aktivnost u medijima, koju su pokrenuli upravo oni političari za koje se tvrdi da su potencijalni Šmigalovi naslednici?

Zamenik šefa predsednikovog kabineta Rastislav Šurma predstavio je revolucionarnu reformu poreskog sistema.

Ministar odbrane Aleksej Reznikov napisao je članak o tome kako Ukrajina treba da živi po principu „pametne militarizacije”, a Aleksandar Kubrakov ministar infrastrukture govorio je o o ključnoj važnosti industrije koja mu je poverena u ratu i miru.

Na donatorskoj konferenciji u Luganu, u Švajcarskoj, potpredsednik vlade za digitalnu transformaciju Mihail Fjodorov predstavio je koncept nove ukrajinske vlade – umnogome svedene, ali mnoge efikasnije.

Pa zar to nije trka za premijersku stolicu, koja se trenutno klima pod Šmigalom?

„Ako imamo pet kandidata koji se takmiče za premijerski položaj, neka organizuju konkurs među sobom i vide ko je od njih najsposobniji da izađe na kraj sa makroekonomijom – malo konkurencije nateraće aktuelne ministre kabineta da više rade.

„Plus, ako su naši timovi spremni i pripremili su programe, onda moraju da ih predstave, inače kako ćemo znati da oni postoje? To je konkurencija u idejama – zašto bi to bilo nešto loše”, smeje se Mihailo Podoljak.

Ponavlja da, prema njegovim informacijama, Šmigalova budućnost kao premijera trenutno nije ugrožena.

Slučaj Žaluznji

Još jedna intriga u ukrajinskom političkom životu tiče se upornih glasina da Valeriju Žaluznjom, glavnokomandujućem ukrajinskih oružanih snaga, preti skora smena.

Ove glasine kruže u ukrajinskim medijima poslednjih nekoliko nedelja, pozivajući se na izvore visokih zvaničnika u vladi i vojsci.

Razlog za takvu smenu mogle bi da budu navodne sociološke studije koje je naručio predsednikov kabinet, a koje pokazuju da je Žaluznji, kao otelotvorenje oružanih snaga, jedini čovek na političkoj sceni sposoban da ugrozi Vladimira Zelenskog na hipotetičkim predsedničkim izborima.

Navodno, to brine članove predsednikovog tima.

Valerij Žaluznji

Getty Images
Valerij Žaluznji, glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga, nikad nije pokazivao političke ambicije

Oni koji zastupaju ovu teoriju pretpostavljaju da bi ovaj problem mogao da se reši ako se Žaluznji navede da podnese ostavku, a potom se „unapredi” na mesto ministra odbrane.

Iako on lično nije dao intervju od početka rata, Žaluznji se konstantno pojavljuje u zapadnim medijima i čak je proglašen u časopisu Tajm za jednog od najuticajnijih ljudi 2022. godine.

Sam Žaluznji nikad nije iskazivao političke ambicije.

U aprilu su, pak, mnogi eksperti skrenuli pažnju na vest da je general osnovao fond u sopstveno ime – navodno zbog koordinacije ukrajinskih i međunarodnih volontera.

Još je tada štampa predviđala da bi ovaj fond mogao da posluži kao osnov da Žaluznji osnuje vlastiti politički pokret u budućnosti.

Posle talasa kritika, fond nazvan „Mi ćemo pobediti” ipak je osnovan, mada se ime glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga ne pominje nigde na njegovoj internet stranici.

Upravni odbor fondacije umesto toga predvodi glumica Ada Rogovceva.

Mihailo Podoljak kaže da nijedna od socioloških studija koje navode zastupnici teorije o izbornoj ljubomori između Zelenskog i Žaluznjog nije zapravo sprovedena.

Glasine o mogućoj ostavci glavnokomandujućeg oružanih snaga zavere su iste vrste koje odlikuju mirnodopsku ukrajinsku politiku.

Dodaje da se ruska tajna služba takođe u jednom trenutku uključila u zamućivanje stvari oko Žaluznjog.

„Rusi prosto ne razumeju naše društvo. U prvim danima rata, oni su dejstvovali nespretno: neselektivno su širili poruke na kanalima društvenih mreža da je ‘Zelenski pobegao u Temišvar ili Poljsku’.

„Uvideli su da su nas time samo zasmejali i počeli su da se ponašaju lukavije, kao u ovom slučaju, a u slučaju njihove informativno-psihološke operacije oponašale su naš politički stil – a to je već veoma opasno”, kaže on.

Pre nekoliko dana, predsednik je lično negirao da postoje planovi za premeštanje Žaluznjog na drugi položaj.

Saopštenje nije razuverilo najtvrdokornije skeptike Zelenskog.

Krajem juna, predsednik Ukrajine je slično govorio – da neće smeniti bliskog saradnika Ivana Bakamova, šefa ukrajinske službe bezbednosti.

Predsednik je potpisao ukaz za njegovu smenu tri nedelje kasnije.

Bez Rusije

Još jedan razvoj događaja u ukrajinskoj politici od početka rata je nestanak pro-ruskih partija koje su se zalagale za tešnje veze sa Moskvom ili pojačavanje statusa ruskog jezika.

Poslednja anketa pre rata kijevskog Međunarodnog instituta za sociologiju pokazala je da je svega oko 20 odsto ukrajinskih glasača bilo spremno da glasa za stranke kao što su „Za život” Viktora Medvedčuka, „Naša stranka” Jevgenija Muraeva ili Šarijeva stranka Anatolija Šarija.

Ubrzo posle izbijanja rata, sve su ih zabranili sudovi zajedno sa sličnim političkim akterima.

Njihovu izbornu bazu potom su uništila dela same ruske vojske, pošto je bombardovala gradove i sela na jugu i istoku Ukrajine.

Krater koji je napravila ruska bomba u Harkovu

Getty Images
Krater koji je napravila ruska bomba u Harkovu

Primer koji najbolje ilustruje tu ideološku promenu u ukrajinskom društvu jeste da je za oko 75 odsto stanovništva Ukrajine sada heroj Stepan Bandera, ispričao je Aleksij Antipovič, sociolog u intervjuu za Radio NV.

Što je najvažnije, promena se nije desila na zapadu zemlje, gde je kontraverzni Bandera bio relativno popularan i pre rata, već na istoku, jugu i u centru.

„Sve što se tiče Rusije sada je tamo toksično. Mislim da su ove promene sada nepopravljive, imajući u vidu fizičke i psihološke gubitke koje trpe Ukrajinci”, kaže.

A Vladimir Fesenko, analitičar, rodom iz Harkovske oblasti kaže da „posle onoga kroz šta su prošli ljudi iz Harkova, Mikolaiva, Hersona i Odese, svaki pokušaj da se govori o prijateljstvu sa Rusijom završiće se grubim i agresivnim odgovorom”.

„Tema prijateljstva sa Rusijom nestaće iz naše politike. Čak i tema mira i pomirenja, imajući u vidu tekuću agresiju, shvatiće se kao izdaja”, dodaje.

Isto važi za pitanje jezika, koji će, zbog rata, u najmanju ruku izgubiti tatus kao jedno od najpolarizujućih pitanja u ukrajinskom društvu.

Ako je pre deset godina broj Ukrajinaca koji govore isključivo ruski u svakodnevnom životu dostigao 40 odsto, istraživanja sada pokazuju da je ta brojka spala na 13 odsto.

Osamdeset šest odsto Ukrajinaca podržava ideju da ukrajinski bude jedini zvanični jezik u zemlji.

„Sasvim sam siguran da bi svaki političar koji ponudi druge opcije rešavanja statusa jezika prosto bio utučen motkama”, zaključio je Antipovič ironično.


Ukrajina i Rusija: Šest meseci od početka rata

Ukrajina i Rusija: Šest meseci od početka rata
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 17 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 14 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 11 minut

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 6 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend