BBC

Ukrajina i Rusija: Zapad je zasad ujedinjen, ali šta ako dođe do podela

Protestanti nose američke i ukrajinske zastave u Njujorku

Getty Images

Ruska invazija na Ukrajinu ujedinila je Zapad, a ratni sukob je jasno definisao koje su njegove vrednosti.

Ali kad je u pitanju sledeća faza sukoba, koliko dugo će to jedinstvo trajati?

Ovo je pet pitanja koja bi na kraju mogla da podele zapadni savez.

Ratni ciljevi

Pre rata, liberalne demokratije povremeno su delovale nesigurno u vlastite prioritete i budućnost.

Neke su dovodile u pitanje saveze u kojima se nalaze, dok su se druge odavale nacionalističkom sentimentu.

Ali ratni sukob je podsetio Zapad na ono što predstavlja – slobodu, suverenitet i vladavinu prava.

To je, zauzvrat, proizvelo ujedinjenu reakciju na rusku agresiju.

Ali uprkos svim diplomatskim aktivnostima Antonija Gutereša, generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, i drugih, ovaj rat mogao bi još neko vreme da potraje.

Da li je moguće da se trenutno nalazimo na vrhuncu saglasnosti u okviru zapadnog saveza?

Pred nama su neke teške odluke koje bi mogle da otežaju zapadnim silama ostanak na istoj diplomatskoj liniji.

Najvažnije napetosti mogle bi da nastanu upravo oko samih ciljeva rata.

U ovom trenutku, Zapad je ujedinjen oko odbrane Ukrajine.

On pruža ekonomsku i vojnu pomoć da bi zemlja mogla uspešno da pruži otpor.

Ali, šta je dugoročniji cilj?

Prestanak rratnih dejstava, naravno.

Ali, da li Rusija mora biti poražena? Mora li Ukrajina da pobedi?

Kako bi poraz i pobeda izgledali u praktičnom smislu?

„Moramo naprosto zajednički da uradimo sve što možemo da osiguramo da Vladimir Putin pretrpi neuspeh i da taj neuspeh bude potpun”, poručio je Boris Džonson, britanski premijer, poslanicima prošle nedelje:

Ali šta znači „neuspeh”? Džonson nije razjasnio.

Jedna stvar koju jeste odbacio bila je inicijativa za promenu režima u Moskvi.

„Veoma je važno da nam cilj ne postane svrgavanje ruskog lidera s vlasti ili promena politike u Rusiji.

„Ovde se radi o zaštiti naroda Ukrajine. Putin će to pokušati da predstavi kao borbu između njega i Zapada, ali mi to ne možemo da prihvatimo”, rekao je on.

A opet, upravo je to ono što Sjedinjene Američke Države sve više rade.

Lojd Ostin, američki ministar odbrane, sugerisao je da neće biti dovoljno prosto poraziti ruske snage.

„Želimo da Rusija bude oslabljena do te mere da ne može više da radi stvari kao što je uradila kad je izvršila invaziju na Ukrajinu”, izjavio je on.

To bi moglo da znači usmeravanje sankcija ka ruskom odbrambenom sektoru.

Ili bi moglo da znači davanje sredstava Ukrajini za uništenje značajnog dela ruskih vojnih snaga.

U svakom slučaju, ne dele svi zapadni saveznici takve ambicije, plašeći se da bi Putin tu retoriku mogao da iskoristi za tvrdnju da Zapad zaista predstavlja egzistencijalnu pretnju po Rusiju.

Vojna pomoć Ukrajini

Zapad je uglavnom ujedinjen oko vojne podrške Ukrajini.

Ali, razilazi se u nekim detaljima.

Neke zemlje oklevaju da obezbede teško naoružanje, strahujući da bi to moglo da produži krvoproliće.

Druge pojačavaju isporuke municije i jačeg oružja.

Protivtenkovsko oružje

Getty Images
Protivtenkovsko oružje je među vojnom pomoći koju je Velika Britanija dala Ukrajini

Tobajas Elvud, predsedavajući Komitetom za odbranu, želi da Velika Britanija pruži više.

„Činimo dovoljno da sprečimo da Ukrajina bude poražena, ali ne činimo dovoljno da osiguramo da Ukrajina pobedi.

„Moramo da pomognemo Ukrajini da nedvosmisleno pobedi umesto da samo brani trenutne granice”, rekao je on za BBC Radio 4.

Primetite kako povezuje priču o sredstvima sa raspravom o ciljevima.

Ali drugi na Zapadu se plaše da bi ojačavanje ukrajinske odbrane moglo da se pretvori u otvoreni posredni rat sa Rusijom, što bi moglo da natera Putina da rasplamsa sukob.

Napadanjem drugih zapadnih ciljeva, pokretanjem sajber-napada ili korišćenjem oružja za masovno uništenje.

Podrška političkom sporazumu

U nekom trenutku, moglo bi da dođe do vojne pat-pozicije i da se pojača pritisak za postizanje političkog dogovora.

Većinska je pretpostavka da će Zapad podržati sve što Ukrajina odabere da uradi.

Ali šta ako ne bude bilo tako?

Šta ako neke zapadne zemlje izvrše pritisak na Ukrajinu da postigne mir, ali vođstvo u Kijevu želi da nastavi borbe?

Da li bi tada neke zemlje mogle da ograniče vojnu pomoć Ukrajini?

Ili, suprotno, šta ako Ukrajina pristane na politički sporazum kojem se Zapad usprotivi, misleći da ustupa previše toga Rusiji?

Da li bi neke zemlje odbile da ukinu sankcije Rusiji i time potencijalno sabotiraju mirovni sporazum?

Vodi se važna rasprava među zapadnim političarima o tome kakva vrsta političkog sporazuma uopšte može da se postigne u Ukrajini.

Da li će prioritet biti povratak kontrole nad teritorijom koju je zauzela Rusija ili postizanje buduće bezbednosti, integriteta i održivosti na teritoriji koja je preostala Ukrajini nakon što borbe prestanu?

Ukrainian President Volodymyr Zelensky addresses a UN Security Council meeting in New York, 4 April 2022

Getty Images

Jedan viši zapadni zvaničnik otkrio je postojanje ove tenzije u skoro jednom dahu.

„Putinu se ne sme dozvoliti da uspešno silom prekroji suverene granice Ukrajine.

„Naš dugoročni plan za Ukrajinu je da uspe kao suverena i nezavisna država”, naveo je.

Ta dva cilja nisu nužno jedna te ista stvar.

U praktičnom smislu, to znači da će biti teških odluka kad bude dolazilo do postizanja političkog sporazuma.

Da li, na primer, Zapad treba da insistira na tome da se ruske snage u potpunosti povuku na granice od pre februara 2022. ili da napuste samo neke oblasti koje su u međuvremenu okupirale?

Za Bena Volasa, britanskog ministra odbrane, nijedna od te dve opcije nije dovoljna.

„Što se mene tiče, ne želim da se Putin samo povuče preko granica od pre februara.

„On je izvršio invaziju na Krim ilegalno, on je izvršio invaziju na Donjeck ilegalno, i on mora da poštuje međunarodno pravo i na duže staze potpuno napusti Ukrajinu”, rekao je Volas poslanicima.

Ovaj stav možda ne dele drugi na Zapadu.

Energetske sankcije Rusiji

Zapadne sile mogle bi da se sukobe i oko sankcija.

Za sada su se složile da se ne slažu koliko oštro treba kazniti Rusiju, naročito oko toga da li treba uvesti više sankcija njihovom izvozu nafte i gasa.

Zemlje koje zavise od ruskih energenata kažu da njihove privrede ne bi preživele bez njih.

Ali ako se borbe još neko vreme nastave, moglo bi da dođe do pritisaka sa drugih strana.

Neke zemlje će možda želeti da pojačaju sankcije Moskvi u pokušaju da okončaju pat-poziciju.

Druge će možda želeti da ublaže energetske sankcije kada njihovo stanovništvo postane sve manje trpeljivo prema naraslim ekonomskim troškovima.

Budućnost Ukrajine

Jednako je moguće da se Zapad ne složi oko dugoročne budućnosti Ukrajine.

Šta ako dođe do podela u samoj Ukrajini?

Šta ako se pojave frakcije, kao što su nacionalisti koji žele da nastave borbu, i oni koji žele da pristanu na sporazum?

Da li će Zapad morati da se odluči za neku od strana?

Koliko ozbiljne uopšte mogu da budu podele u Ukrajini?

Neki analitičari spekulišu čak o mogućnosti građanskog rata, poredivši situaciju sa podelama u Irskoj 1922.

Ili šta ako Ukrajina počne da donosi političke odluke sa kojima se Zapad ne slaže?

Fiona Hil, stručnjakinja za Rusiju i bivša zvaničnica američkog Nacionalnog saveta za bezbednost, sugerisala je da bi Ukrajina čak mogla da traži da poseduje nuklearno naoružanje kako bi osigurala bezbednost u budućnosti.

„Što više Putin bude mahao nuklearnim naoružanjem… to će pritisak biti veći na zemlje kao što je Ukrajina da pomisle da je jedini pravi način da se odbrane da požure i nabave nuklearno oružje”, izjavila je ona na seminaru ekspertske grupe „Velika Britanija u Evropi koja se menja”.

Da li bi, u takvim okolnostima, Zapad uopšte bio spreman da obezbeđuje Ukrajini klasično oružje?

Ili čak da uzme u razmatranje moguće članstvo u Evropskoj uniji?

Poenta je da su pozicije političara u ratnom sukobu retko statične i da bi bilo pogrešno pretpostaviti da će se jedinstvo Zapada automatski održati pred izazovima koji predstoje.


Koliko nuklearnog naoružanja ima Rusija:

Rusija i Ukrajina: Koji su nuklarni kapaciteti Rusije
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Za 53 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Za 56 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Za 0 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Za 4 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
Za 8 minuta

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend