BBC

Velika Britanija i klasična muzika: Može li ijedan kompozitor da se meri sa Bahom

Johan Sebastijan Bah

BBC

U jutarnjem programu BBC Radija 3 imamo svakodnevnu rubriku po imenu „Bah pre 7″.

Svakog jutra tokom radne nedelje, neposredno pre 7 sati, puštamo neku kompoziciju Johana Sebastijana Baha – obično nešto što su tražili naši slušaoci, koji se uključuju iz svih krajeva sveta.

Nezamislivo je da bilo koji drugi kompozitor zauzme Bahovo mesto u tom terminu.

Čak ni Mocart ili Betoven ne bi bili dovoljno dobri.

A što se tiče drugih divova muzičkog kanona, Monteverdija, Bramsa, Šuberta, Mendelsona, Vagnera, Malera, Šostakoviča, Bartoka – zaboravite na njih.

Tokom trajanja moje emisije, između 6.30 i 9.00 sati, puštam, naravno, mnoge od njih, kao i desetine drugih kompozitora iz svih perioda i stilova, od Adesa do Zemlinskog.

Ali Bah, i samo Bah, može da ima vlastiti dnevni termin.

Ne želim da kažem da je J.S. Bah svačiji omiljeni kompozitor – naravno da nije, ali on je ultimativni kompozitor.

Pokušati objasniti zašto je to tako uzaludan je posao – to je kao slavni citat pripisan nekolicini ljudi da je „pisanje o muzici kao plesanje o arhitekturi”.

Teško je zamisliti genijalniji mozak od Ajnštajnovog, a opet je on bio taj koji je slavno izgovorio: „Evo šta imam da kažem o Bahu – slušajte, svirajte, volite, obožavajte ga – i držite jezik za zubima.”

To je dobar savet.

Zanemarujem ga samo zbog toga što me jako mnogo ljudi koje sretnem, iz svih sfera života, koji su duboko i trenutno omađijani Bahom, pita – u čemu je njegova tajna?

Zašto njegova muzika čini to – i kako? Kako nas to obuzima, menja?

I zato, evo nekoliko razloga zbog kojih mislim da je on kumovao klasičnoj muzici. Svoj muzici.

Ljudsko i božansko

Bahovo instinktivno razumevanje ljudske prirode, njegove retorske veštine i njegova urođena sposobnost kao dramatičara bili su neprevaziđeni.

Živeći od 1685. do 1750. godine, nije imao drugog izbora nego da piše muziku u čast Boga – a opet i o svemu šta znači biti čovek – voleti, izgubiti, smejati se, biti izdan, izdati, raspasti se u paramparčad ili se osećati toliko celovito da biste mogli da poletite.

Sukob, prijateljstvo, očaj, sreća, njegova muzika obuhvata ono što mogu opisati samo kao „celokupnost svega”.

Čak ni Šekspir ne može da se poredi s njim.

Džon Eliot Gardiner, neprevaziđeni dirigent Baha i autor njegove izvrsne biografije Muzika u nebeskom zamku, šali se da je Bah kao ronjenje.

„Biti prisutan u Bahovoj muzici nosi sa sobom osećaj tuđinskog, ulazimo u neki drugi svet, kao izvođači ili kao slušaoci.

„Stavite masku i uronite u psihodelični svet mnoštva boja”, rekao mi je on u skorašnjem intervjuu.

Gardiner takođe iznosi upečatljivu poentu o Bahovoj muzici i veri.

Zato što kad čujete nešto toliko lepo, teško je ne zapitati se kako je mogao da ga stvori običan smrtnik.


Balerina obolela od Alchajmera prisetila se pokreta kad je čula Labudovo jezero
The British Broadcasting Corporation

Gardiner je agnostik, ali priznaje da je blizu da postane hrišćanin kad izvodi Baha.

„On je neodoljiv u svojoj ubedljivosti.

„Ne mogu da poreknem, čak i dok moj logički um govori: ‘ne’ – moja duša, moj duh govori: ‘Ovo je moglo da potekne samo od nekoga ko ima potpuno verodostojan i uverljiv osećaj za božansko i besmislenost ljudskog postojanja, to su težnje koja su neophodne da bismo shvatili smisao naših života…”, priznaje on.

Bahova muzika je nastala kroz veru, ali ona je nadrasta.

On humanizuje luteransku teologiju svoga vremena i čini je pristupačnom.

On čini da se ona obraća ljudima svih vera i nijedne.

Gardiner pretpostavlja da Bahove vlastite borbe sa verom, istraživane kroz muziku, čine njegove duhovne komade manje didaktičnim, manje doktrinarnim od drugih.

Uzmite, na primer, „marš seljaka u Misi u b-molu, kao suštu suprotnost Hendlovim nedodirljivim anđelima koji nestaju u etru”.

Taj prizemni element Bahove epske duhovnosti „predivan je paradoks, u njemu je toliko duha, sve je jako stvarno.”

Bah je pretrpeo stravičan lični gubitak i njegova muzika, iako povremeno prepuna žalosti, nekako je uvek izuzetno utešna.

To posebno važi za njegovih dvestotinak kantata, zadivljujući korpus dela koja čine središnji deo njegovog muzičkog univerzuma.

Kao što kaže sopran Nensi Argenta: „Bah ume da bude veoma umirujući. Kad se osećate izmučeno, treba vam Bah, a ne Betoven, da vas opusti. On poseduje smirenost zbog koje se ljudi osećaju kao da je sve u redu sa svetom i da će sve biti u redu sa njima.”

Prva rok zvezda?

Helmut Riling, još jedan izvrsni dirigent Baha, smatra da tek sada postaju očigledne prave razmere Bahove genijalnosti.

Kad ga je časopis Gramofon pitao da li je „Bah bio najbolji”, on je ovako odgovorio: „On je bio veliki konsolidator, sumirajući sve ono najbolje što je došlo pre njega, istovremeno rafinišući najbolje ideje svoga vremena.”

I nije dovoljno pogledati samo Bahova lična dostignuća.

„On je i neprikosnoveni učitelj”, kaže Riling.

„Njegova muzika je izvršila uticaj na sve kasnije generacije kompozitora i muzičara – nasleđe koje se proteže sve do današnjih dana. Moj prijatelj Kšištof Penderecki rekao mi je da bez Baha nikad ne bi bila nastala njegova vlastita Pasija po Luki.”

To, međutim, odlazi mnogo dalje od Penderecog i avangardne klasične muzike: Bahov uticaj na džez, soul, hip-hop i praktično svaki drugi muzički žanr iz dvadesetog veka koji vam padne na pamet je nemerljiv.

Ponekad je to veoma očigledno, kao u pesmi hip-hop grupe Sweetbox „Everything’s Gonna Be Alright”, koja direktno sempluje Bahovu Orkestarsku svitu broj 3. Ponekad je malo prikrivenije, kao kod švedskog det-metal benda Dismember i njegove aproprijacije Bahove Dođi, slatka smrti u pesmi „Life, Another Shape of Sorrow”.

Kad sam pitala pijanistu Džejmsa Roudsa zašto je Bah bio najveći, njegov odgovor bio je prilično jezgrovit.

„Imate čoveka koji je ostao siroče sa deset godina, koji je izgubio 11 od svoje 20 dece dok su bila novorođenčad ili tokom porođaja, čija je prva žena i ljubav njegovog života iznenadna umrla”, kaže on.

„Imate, dakle, Baha obuzetog tugom, koji spava sa grupi devojkama u galeriji za orgulje, rok zvezdu koja izlazi na dvoboje, tuče se, opija, ali ima radnu etiku pored koje Obama izgleda kao lenština i stvara muziku koja i dalje, 300 godina kasnije, inspiriše, zapanjuje i prebacuje nas u četvrtu dimenziju postojanja.”

Pokušala sam da odredim vlastiti set „Baha za početnike” – uvodne kompozicije za prelazak u četvrtu dimenziju koje bi obogatile i inspirisale svačiji dan, svačiji život.

I htela sam da predložim, na primer, Koncert za dve violine, drugi stav?

Ali možda bi umesto toga to trebalo da bude Koncert za violinu i obou, drugi stav?

Definitivno poslušajte Pasiju po Mateju – makar uvodni deo; a iz Pasije po Jovanu – ovaj napev.

I, naravno, Sanktus iz Mise u b-molu.

A onda apsolutno morate da uvrstite Čakone iz Violinske partite u d-molu; Preludij iz ovoga i verovatno Andante iz ovoga.

Oh, ali šta je sa ovim Brandenburškim koncertom?

Onda bi nam bio potreban, naravno, ovaj preludijum i fuga iz Dobro temperovanog klavira.

Ali šta je sa činjenicom da postoji bezbroj čudesnih interpretacije iz svakog doba za svaki od ovih komada?

Odustajem.

Kao Ajnštajn, držaću jezik za zubima i prepustiću Bahovoj muzici da govori za sebe.

To je ultimativni dar čovečanstvu.

Idite, poslušajte, svirajte, volite, obožavajte – promeniće vas, zauvek.


Možda vam ova priča bude zanimljiva

Operisali joj mozak dok je svirala violinu
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 50 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 47 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 43 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 39 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend