BBC

Velika Britanija i ubistva: Torzo crnog dečaka u Temzi – dvadesetogodišnja misterija

Adam's unmarked grave in London

BBC
Adamov neobeleženi grob u Londonu

Ovo je najduži nerešeni slučaj ubistva deteta u skorašnjoj istoriji londonske policije.

Pre dvadeset godina, jedan afrički dečak ubijen je u brutalnom ritualu, glava i udovi su mu bili odsečeni, a njegov torzo bačen u Temzu.

Sredinom oktobra je policija grada Londona ponovo uputila apel pripadnicima javnosti da „budu hrabri” i izađu sa bilo kakvom informacijom koja bi mogla da im pomogne da reše ovaj slučaj.

Dečakov identitet ostao je tajna – bio je poznat kao „Adam”, što je ime koje su mu nadenuli detektivi.

Tokom godina bilo je hapšenja i raznih forenzičkih pomaka, ali niko nije zvanično optužen za njegovo ubistvo.

BBC prati ovaj slučaj od samih početaka, čak smo putovali i na pretpostavljeno mesto dečakovog rođenja u pokušaju da otkrijemo šta se stvarno desilo.

Dvadeset godina kasnije, razgovarali smo sa ljudima koji su bili najbliži slučaju. Neki govore javno prvi put.

Takođe smo posetili neobeleženi Adamov grob na prostranom groblju u južnom Londonu.

21. septembar 2001: Pronalaženje tela

Telo je pronađeno u Temzi blizu pozorišta Gloub

PA Media
Telo je pronađeno u Temzi blizu pozorišta Gloub

Telo je pronašao slučajni prolaznik.

Ejdan Minter žurio je preko mosta Tauer u centru Londona na poslovni sastanak.

Prošlo je svega 10 dana od terorističkog napada 11. septembra u SAD i grad je i dalje bio neobično tih.

„Plima je u to vreme bila prilično visoka, mislio sam da to pluta krojačka lutka”, priseća se Ejdan.

On retko govori o ovom slučaju.

„A onda je prošlo ispod mosta i tad sam spazio detalje – rane i samo telo.”

Policija je izvukla telo iz vode – uzvodno – blizu pozorišta Gloub.

To je uspomena sa kojom Ejdan živi do današnjeg dana.

„Mislim stalno na njega.

„Nikad to neću zaboraviti dok sam živ”, kaže.

Ejdan Minter (na slici iz 2021. godine) pronašao je dečakov torzo u Temzi

BBC
Ejdan Minter (na slici iz 2021. godine) pronašao je dečakov torzo u Temzi

Prva nedelja

Dečak, koji je bio crnac, u vodi je možda proveo i do 10 dana.

Prerezan mu je grkljan.

Njegove ruke, noge i glava stručno su bili odsečeni i nikad nisu pronađeni.

Nije bilo znakova fizičkog ili seksualnog zlostavljanja i bio je uhranjen.

Na telu nije bilo ničeg sem narandžastog šorca – što je policajcima kasnije omogućilo prvi veliki pomak u slučaju.

Etiketa na šortsu bila je „Kids end kompani”, a ta veličina i boja mogle su da se nađu samo u malom broju radnji u Nemačkoj.

Nik Čalmers, tada detektiv narednik, bio je jedan od policajaca kojima je dodeljen slučaj – najčudniji i najsloženiji u njegovoj karijeri.

Penzionisani detektiv Nik Čalmers (slikan 2021. godine)

BBC
Penzionisani detektiv Nik Čalmers (slikan 2021. godine)

„Definitivno se vežete za slučaj i vodi vas neprestana želja da pronalazite odgovore.

„Jedna stvar koja se vuče već 20 godina je stalno nezadovoljstvo zato što nismo pronašli sve odgovore”, kaže on.

On vlada enciklopedijskim znanjem o slučaju i čuva mnoge kopije policijskih dosijea kod kuće.

Skoro nedelju dana nakon što je pronađeno telo, detektivi su zatražili pomoć od javnosti u BBC-jevoj emisiji „Krajmvoč UK”.

Javilo se oko šezdesetak ljudi, ali nije ostvaren nikakav napredak.

Afrička veza

Detektivi su uradili nešto što se inače ne radi i nadenuli dečaku ime.

Ponudili su i nagradu od 50.000 funti za informacije koje će dovesti do osude za ubistvo.

Testovi su pokazali da je Adam imao između četiri i sedam godina i da je živeo u Africi neposredno skoro do smrti.

U stomaku su mu pronađeni i tragovi sirupa za kašalj.

Ako je bio bolestan, da li su oni koji su ga ubili bili dovoljno zabrinuti za njega da mu daju lek? Ili su ga upotrebili da bi ga omamili pred ubistvo?

Stručnjaci su se složili da se radi o ritualnom ubistvu, zato što je Adamovo telo bilo stručno iskasapljeno.

Neki su smatrali da je to jedno od retkih takozvanih „multiubistava” kakva mogu da se vide u južnoj Africi – kad se odstrane delovi tela žrtve, a vračevi ih upotrebe kao „lek” za klijenta koji želi, na primer, da dobije povoljan poslovni ugovor ili da bude siguran da će ga pratiti sreća.

Drugi stručnjaci smatrali su da je verovatnije da se radi o ljudskoj žrtvi koja korene vuče iz izopačene verzije sistema verovanja naroda Joruba iz Nigerije.

Perverzna žrtva boginji Ošun – božanstvu obično povezanom sa vodom i plodnošću.

Naknadni forenzički dokazi više su potkrepljivali ovu teoriju.

April 2002: Mendelin apel

U aprilu 2002. godine, u Južnu Afriku je otputovao policijski tim kako bi se sastao sa bivšim predsednikom zemlje Nelsonom Mandelom.

On je apelovao širom kontinenta da im se javi Adamova porodica.

„Skotland Jard me je obavestio da su rani pokazatelji u njihovoj istrazi da je dečak potekao odnekud iz Afrike i zato ako bilo gde, čak i u najzabitijem selu našeg kontinenta, postoji porodica kojoj je negde u to vreme nestao sin tog uzrasta… molim vas, javite se policiji”, rekao je.

Jul 2002: Pomak u istrazi

U julu 2002. godine, socijalni radnici u Glazgovu zabrinuli su se za bezbednost dve devojčice.

One su živele sa majkom, Afrikankom u ranim tridesetim godinama.

Socijalni radnici su našli bizarne, ritualne predmete u njenoj kući.

Na sudskom pretresu povodom oduzimanja dece, žena – Džojs Osagiede – ispričala je priču o kultovima, ubistvima i žrtvovanjima.

Jedan oštrooki policajac pomislio je da je to dovoljno neobično da opravda poziv londonskom odeljenju za ubistva.

Detektiv Nik Čalmers je pretražio kuću Džojsove i pronašao odeću s istom etiketom „Kids end kompani” i iste veličine kao Adamov narandžasti šorc.

Džojs je uhapšena.

Policija je prikazala šorc sličan onom pronađenom na Adamovom torzu

PA Media
Policija je prikazala šorc sličan onom pronađenom na Adamovom torzu

Policajci su bili ubeđeni da je Džojs važan deo priče, ali je ona bila zbunjena i uporno je menjala iskaz.

Rekla je da ne zna ništa o Adamu, ali nije mogla da objasni neobičnu koincidenciju u vezi sa odećom.

Policajci nisu uspeli da podignu optužnicu protiv Džojs.

Ona je ostala u Glazgovu da čeka rezultate molbe za azil.

Septembar 2002: Nigerijska veza

U septembru 2002, godinu dana nakon što je pronađen Adam, održana je memorijalna služba u londonskoj Gradskoj kući u znak sećanja na njega.

Prisustvovalo joj je tridesetak policajaca, naučnika, patologa i raznih eksperata koji su radili na slučaju.

U Temzu je položen venac u znak sećanja na Adama, u septembru 2002. godine

PA Media
U Temzu je položen venac u znak sećanja na Adama, u septembru 2002. godine

„Verovatno najbliže što je Adam imao porodici bili su ljudi koji su ga poznavali preko istrage”, kaže Nik Čalme.

Forenzički rad je nastavljen i u decembru je već postalo jasno da Adamov DNK ukazuje na njegovo zapadnoafričko poreklo.

Revolucionarni testovi na uzorcima kostiju suzili su mesto Adamovog rođenja na uzano parče zemlje oko Benin Sitija u južnoj Nigeriji – rodnog grada Džojs Osagiede.

Uzorci polena u njegovim crevima ukazivali su na to da je živeo na jugoistoku Engleske svega nekoliko dana ili nedelja pre smrti.

U njegovom stomaku pronađena je i neobična supstanca napravljena od afričke rečne gline – što obuhvata i vegetaciju, samlevene kosti i naznake zlata i kvarca.

Prisustvo pepela pokazalo je da je ova mešavina spaljena pre nego što je dete prisiljeno da ga pojede – možda to objašnjava sirup za kašalj, nešto slatko uz šta će se lakše progutati ta neprijatna smesa?

Novembar 2002: Nemačka veza

Džojs Osagiede – žena koja je uhapšena u Glazgovu, ali nije optužena ni za kakav zločin – deportovana je nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo njenu molbu za azil.

Nik Čalmers i njegov šef, inspektor Vil O’Rajli otputovali su sa njom u Nigeriju specijalno iznajmljenim privatnim avionom.

Nadali su se da bi ona mogla da se otvori tokom leta i otkrije ključne informacije o ubistvu.

Ali to se nije desilo. Detektivi nisu izašli iz aviona kad je sleteo u Lagosu, već su se vratili pravo kući.

Džojs je potom nestala.

Ubrzo nakon toga, nemačka policija obelodanila je da je Džojs živela u Hamburgu do kraja 2001. godine – gradu u kom je kupljen narandžasti šorc nađen na Adamovom telu.

Još hapšenja

U Londonu je krajem 2002. godine došlo do naizgled krupnog pomaka.

Kad je policija uhapsila Osagiede, otkrila je da je ona imala samo dva kontakta u svom telefonu – jedan je bio čovek po imenu Mousa Kamara.

Pronađen je u jednoj kući u Londonu.

U njoj su zatečeni i životinjska lobanja probušena ekserom, tečni napici i paketići koji su delovali kao da sadrže pesak ili zemlju.

Pronađena je i video kaseta obeležena sa „rituali” – film u kom je obezglavljena odrasla osoba.

Izgledalo je kao da su ti predmeti povezani sa nigerijskim ritualima poznatim pod imenom Džudžu.

Detektivi su takođe shvatili da je pravo ime Mouse Kamare – Kingsli Odžo.

Kingsli Odžo je uhapšen u Stratfordu, u istočnom Londonu, u julu 2003. godine

PA Media
Kingsli Odžo je uhapšen u Stratfordu, u istočnom Londonu, u julu 2003. godine

Bez direktne veze sa Adamovim ubistvom, on je pušten na slobodu uz kauciju.

Ali postojali su jasni dokazi da je Odžo učestvovao u trgovini ljudima i stavljen je pod policijski nadzor.

Svega nekoliko sati pošto je pušten, on je već razgovarao sa kriminalnim saradnicama povodom organizacije ilegalnog ulaska Nigerijaca u Veliku Britaniju.

Obeležen je kao krupan igrač u bandi koja krijumčari ljude u zemlju.

U julu 2003. godine, pošto je policija pratila svaki njegov korak i identifikovala njegove kriminalne saradnike, uhapšena je 21 osoba u koordinisanim upadima na devet adresa širom Londona.

Među njima je bio i Odžo.

Oktobar 2003: Biljka sudnjeg dana

Botaničari iz Kju Gardensa dobili su biljne ostatke pronađene u Adamovim crevima.

U oktobru 2003. godine, došli su do zapanjujućeg zaključka.

Adamu su dati delovi dve različite biljke da ih pojede.

Prvo, tu je bila mala količina Kalabarskog boba – ponekad poznatog i kao Biljka sudnjeg dana, koja se tradicionalno koristi u ceremonijama vračanja u Zapadnoj Africi.

Ta doza dovodi do paralize, ali ne umrtvljuje bol.

Drugo, pronađeno je samleveno semenje biljke datura koja deluje kao sedativ i izaziva halucinacije.

Čaura sa semenjem dature

Getty Images
Čaura sa semenjem dature

Detektivi su smatrali da je Adam dobio ovu mešavinu pre nego što mu je prerezan grkljan.

Posle nje verovatno je ostao paralizovan i nemoćan, ali i dalje svestan svega što mu se dešava.

Juli 2004: Kingsli Odžo u zatvoru

Policija je imala dovoljno dokaza da optuži Kingslija Odžoa – ali ne u vezi sa Adamovom ubistvom, već po četiri tačke optužnice za krijumčarenje ljudi i korišćenje lažnih dokumenata za dobijanje pasoša i vozačke dozvole.

U julu 2004. godine, on se izjasnio krivim i osuđen je na četiri godine zatvora – uz preporuku da bude deportovan odmah po oslobađanju.

Detektivi smatraju da je Odžo, koji je imao mnoštvo nadimaka, predvodio „pozamašnu” mrežu preko koje se veruje da je dovedeno stotine ljudi u Veliku Britaniju da rade u seks industriji, kao robovi u domaćinstvima ili zbog prevara sa socijalnim osiguranjem.

Detektivi su se i dalje nadali da će se kod Odžoa kriti ključ za rasvetljavanje Adamovog ubistva.

Saznali smo da je u Brikstonskom zatvoru stekao reputaciju „velikog čoveka”.

Navodno je izvodio Džudžu ceremonije za novac u ime drugih zatvorenika, obavestio je policiju jedan zatvorenik.


Nevena je bila žrtva trgovine ljudima i odlučila je da progovori:

Trgovina ljudima u Srbiji: Nevena – glas žena u raljama trgovine ljudima
The British Broadcasting Corporation

Decembar 2004: Sudski pretres

U decembru 2004. godine, na sudskom pretresu povodom Adamove smrti zabeležena je presuda nezakonitog ubistva.

Saopšteno je i da je on preminuo od rana na vratu nanetih dok je još bio živ.

2005: Kingsli Odžo se nudi da pomogne

Iz zatvorske ćelije, Odžo je kontaktirao tim koji je istraživao Adamovu smrt.

Tvrdio je da poseduje tajni snimak Džojs Osagiede koji su napravili njegovi saradnici u Nigeriji.

Rekao je da želi da pomogne u hvatanju ubice i da skine ljagu sa svog imena.

Policajci su ga saslušali na kraju izdržavanja kazne, dok je čekao da bude deportovan.

Ubedio je tim za istragu ubistva da može da im pomogne – i krajem 2005. godine je pušten i ponovo je živeo u istočnom Londonu naizgled pomažući u istrazi.

Policiji je dobavljao informacije više od dve godine – u jednom trenutku tvrdeći čak da je Osagiede na putu nazad u Veliku Britaniju. Ispostavilo se da to nije istina.

Takođe je optužio jednu drugu ženu da je predvodila žrtvenu ceremoniju u septembru 2001. godine.

Policija je u tajnosti ubacila čoveka u njenu crkvu koji je tamo proveo više meseci – ali detektivi su zaključili da nema osnova za ove tvrdnje.

U decembru 2006. godine, Adamovo telo sahranjeno je u neobeleženi grob na jednom londonskom groblju.

Službi je prisustvovala šačica policajaca koji su radili na slučaju od samog početka – između ostalih detektiv Nik Čalmers i Vil O’Rajlij, koji će uskoro biti unapređen u glavnog inspektora.

Adam's unmarked grave in London

BBC

2008: Kingsli Odžo deportovan u Nigeriju

Detektivi su zaključili da ne mogu da se oslone na Kingslija Odžoa – i dalje se verovalo da koristi lažni identitet da bi vršio prevare sa socijalnim osiguranjem čak i nakon što je pušten iz zatvora.

On je 2008. godine deportovan u Nigeriju.

Tokom čitavog njegovog ročišta za deportaciju Odžo je tvrdio da je „davao sve od sebe” da pomogne u istrazi.

Takođe u Nigeriji, ponovo se pojavila Džojs Osagiede i policija ju je saslušala.

Konačno je priznala da se starala o „Adamu” dok je živela u Hamburgu na severu Nemačke – i da je kupila dečaku narandžasti šorc pronađen na njegovom telu.

Ali nije rekla ništa više od toga i nakon toga je ponovo nestala.

Posle višegodišnje potrage, konačno smo pronašli ženu koja je poznavala Džojs u Nemačkoj. Ona nikad još nije dala izjavu za medije.

Rija Metes, socijalna radnica koja procenjuje zahteve za odobravanje socijalne pomoći, srela se sa Džojs i njene dve devojčice u nekoliko navrata dok su one boravile u Hamburgu.

Ona se seća i da je videla Džojs dvaput sa nekim malim dečakom u leto 2001. godine za koga sad shvata da je mogao da bude Adam, što je čini jednom od poslednjih osoba koje su ga videla živog.

„Stalno mislim na ovaj slučaj”, kaže ona.

„Za mene je on bio veoma stidljivo – mada predusretljivo – dete. Bio je potpuno introvertan i povučen.

„Ostajao bi na jednom mestu i ne bi se pomerao”, navodi.

Džojs se ophodila prema dečaku kao da je on za nju „nužno zlo”, kaže Rija.

„Izgledalo je kao da je morala da ga vuče sa sobom zato što možda ne sme da ga ispusti iz vida ili da ga je vodala okolo sa sobom da ne bi morao da ostaje sam”, izjavila je Rija.

2011: Fotografija Adama

Istraga se nastavila naredne tri godine, ali bez novih značajnijih tragova.

Ali kad su detektivi pretražili stvari Džojs Osagiede ostavljene kod prijateljice u Nemačkoj, tamo su našli hrpu fotografija.

Na jednoj se video dečak od oko pet godina koji je zurio pravo u kameru – fotografija je nastala 2001. godine.

Detektiv Nik Čalmers je bio skeptičan prema mogućnosti da je to Adam, ali je napustio istragu i prepustio je novom timu detektiva.

Početkom 2011. godine, fotografija je prosleđena ITV Njuzu, koji je pokušao da uđe u trag Džojs u Nigeriji.

Džojs je rekla da je dečak na slici zaista Adam – i da mu je pravo ime Ikpomvosa.

Rekla je i da se starala o tom dečaku, ali da ga je predala u ruke čoveku po imenu Bava.

Neko vreme je izgledalo kao da je misterija o Adamovom identitetu konačno rešena.

Ali detektivi nisu mogli sa sigurnošću da identifikuju dečaka niti da pokrenu istragu iz mesta.

2012: Susret sa Džojs u Nigeriji

Godinu dana kasnije, saznali smo i zašto.

Iznebuha, iz Nigerije me je kontaktirao Džojsin brat Viktor.

Rekao je da je došlo do nesporazuma – dečak na slici nije bio Adam, a njegovo ime nije bilo Ikpomvosa.

On i Džojs želeli su da isteraju stvari na čistac.

Džojs Osagiede u Nigeriji

BBC
Džojs Osagiede u Nigeriji

Otputovali smo u Benin Siti sa Nikom Čalmersom, koji se u to vreme već penzionisao iz policije.

Zatekli smo Džojs kako živi u maloj kući u zapuštenom kraju grada – bilo joj je drago što nas vidi, ali bi povremeno delovala zbunjeno.

Bilo je poznato da pati od problema sa mentalnim zdravljem.

Džojs nam je rekla da se dečak na fotografiji zapravo zove „Deni” – kog smo uspeli da pronađemo u Hamburgu.

Takođe je pomenula još jedno ime za Adama.

Zvala ga je „Patrik Erhabor” – što mi nismo uspeli da potvrdimo.

Konačno, pokazali smo Džojs još jednu fotografiju.

Odmah je identifikovala čoveka kao nekoga koga je ona zvala „Bava” – osobu za koju kaže da joj je predala Adama u Nemačkoj 2001. godine.

Na fotografiji je bio trgovac ljudima Kingsli Odžo.

Bilo je to prvi put da je ona ikada izrekla ovu optužbu.

Uspeli smo da pronađemo Odžoa u Nigeriji – odbio je da se sastane sa nama, ali je pristao na razgovor telefonom.

Insistirao je da nema nikakve veze sa Adamovom smrću.

I zaista ne postoje dokazi koji bi ga povezali sa tim ubistvom.

Ali bivši detektiv i dalje veruje da bi kod njega mogao da se krije ključ za razrešenje slučaja.

U reakciji na našu reportažu, koja je emitovana početkom 2013. godine, portparol gradske policije Londona rekao je da će bilo koja nova informacija „biti temeljeno ispitana”.

2021: Zaveden kao „hladan slučaj”

Od 2013. godine istraga je praktično postala „hladan slučaj”, bez značajnih aktivnih tokova istrage.

Ali je zato došlo do jednog krupnog razvoja događaja.

Ostali smo u kontaktu sa Džojsinim bratom Viktorom i prošle godine on me je obavestio da je Džojs umrla.

Jedna od poslednjih preostalih veza sa Adamom, i potencijalna krunska svedokinja, sada više nije bila među živima.

Ejdan Minter, čovek koji je primetio telo u vodi, dobio je dijagnozu akutnog post-traumatskog stresnog poremećaja.

On kaže da se osećao krajnje bespomoćno, znajući da je telo koje je otkrio nečiji sin.

„To je šok usled pitanja zašto je bio tamo? Ko je to učinio? To je najteže od svega.

„Bio je mali dečak sa ličnošću koja mu je svirepo oduzeta u nekoj vrsti ritualnog ubistva”, kaže Minter.

Za penzionisanog detektiva Nika Čalmersa, odsustvo bilo kakvih odgovora duboko je uznemirujuće.

„To je bilo jedno nevino malo dete. Postoje ljudi koji su odgovorni za njegovu smrt a koji nisu privedeni pravdi.

„Dvadeset godina kasnije, voleo bih da znam Adamov identitet – ko su mu roditelji.

„U stvarnosti, on je dete nestalo iz nečije porodice, koja verovatno ni ne zna da je on sahranjen ovde u Londonu”, rekao je Minter,


Kako preko granice sa Amerikom bacaju decu preko zida:

Američke vlasti objavile su snimak prebacivanja dece preko graničnog zida.
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Zombies
Za 1 minut

She's Not There

Zombies
Pavlov's Dog
Za 4 minuta

Julia

Pavlov's Dog
Marillion
Za 7 minuta

Kayleigh

Marillion
Eros Ramazzotti
Za 11 minut

Cose Della Vita - Can't Stop Thinking of You (Duetto Con Tina Turner)

Eros Ramazzotti
Staple Singers
Za 15 minuta

I'll Take You There (Casino)

Staple Singers

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend