BBC

Voda, klimatske promene i istorija: Srednjovekovno holandsko rešenje za poplave

srednji vek

Alamy

U julu prošle godine, narasla od nekoliko vezanih kišnih dana, reka Meza izlila se preko nasipa, a njena žrtva postao je belgijski grad Lijež.

Vode boje starog sosa od mesa nahrupile su ulicama grada, ostavivši građane da plutaju u kanuima dok su oko njih nestajali njihovi domovi.

U gradu i njegovoj pokrajini, stradalo je više od 20 ljudi, a jedan čovek se udavio u vlastitom podrumu.

A ovaj kutak Istočne Belgije nije bio usamljen u tome.

U obližnjoj Nemačkoj, nestalo je oko 200 ljudi, a novinari su ovu poplavu opisali kao događaj koji se dešava jednom u sto godina.

Finansijske posledice katastrofe takođe su bile šokantne.

Blizu Liježa, jedna fabrika čokolade pretrpela je štetu u vrednosti od oko 12 miliona evra.

A opet, dok se katastrofa širila, jedan kutak Severne Evrope bio je mnogo manje zahvaćen.

U Holandiji su letnje poplave takođe opisane kao najgore u poslednjih sto godina, materijalna šteta bila je ogromna, ali je zemlja preživela poplave bez ijednog smrtnog slučaja.

Mnogi su razlozi za to: brze evakuacije, čvrsti nasipi i dobra komunikacija među njima.

Ali ono na šta se oslanjaju ove raznovrsne odbrane od poplave je institucija: takozvani „odbori za vodu” štite ovu naplavljenu zemlju već skoro čitav milenijum.

Vredi pokušati razumeti te veze, zbog načina na koji one kombinuju lokalnu demokratiju, direktno oporezovanje i kristalno čistu transparentnost prilikom postavljanja vode u samu srž holandskog načina života.

I Holandija u tome nije jedina.

Od etiopskih visoravni do zajednica duž Dunava, vodoprivreda širom sveta pozajmljuje aspekte holandskog modela za vlastite potrebe, usput unapređujući živote hiljade ljudi.

Uskoro bi mogli da im se pridruže i drugi regioni, sada kada se zemlje širom sveta suočavaju sa porastom poplava koja dolazi sa klimatskim promenama.

Kad Piet-Hajn Davervelt svakog jutra odlazi na posao, među crkvama i kaldrmom holandskog grada Delfta, on oseća kako ga istorija kraj njega pozdravlja u stavu mirno.

„Vi prosto morate da budete svesni da ste sledeći u redu”, kaže on.

„Stojite na ramenima mnogih ljudi iz prošlosti.”

Kod Oude Delfta broj 167, lako je videti na šta on misli.

Ako zastanete na ovoj adresi i podignete pogled, videćete grb, ukrasne prozore, svečanu gotsku fasadu završenu 1505. godine.

Ovo je gradski gemeenlandshuis, što se prevodi kao sedište lokalnog odbora za vodu, gde Davervelt radi kao predsednik – iliti dijkgraaf, kako je poznata njegova titula.

Ova elegantna građevina postala je Delftova gemeenlandshuis 1645, a čak i to je prilično novo u svetu odbora za vodu.

Poznati na holandskom kao waterschap ili hoogheemraadschap, neki od njih korene vuku iz 12. veka.

holandija

Waterschap Zuiderzeeland
Metodi današnje holandske vodoprivrede su najsavremeniji, ali imaju iznenađujuće dug istorijat

„Farmeri su posebno morali da se udružuju da bi zaštitili zemlju”, objašnjava Trejsi Mec, koautorka knjige Slatko i slano: Voda i Holanđani.

„Naravno, svaki lanac je onoliko jak koliko njegova najslabija karika, tako da je postojao veliki pritisak u zajednici da svi obave svoj deo posla kako bi održali svoju farmersku zemlju suvom.”

Čak i danas, to i dalje ima smisla u zemlji u kojoj se skoro trećina zemlje i polovina domova nalazi ispod nivoa mora.

Holandski polderi (niska polja „preoteta” od mora) i nasipi moraju kolektivno da se održavaju.

Ova prirodna ugroženost – Holandija („Nizozemska”) bukvalno znači „niska zemlja” – pomaže da se objasni sve veća moć odbora za vodu.

Već u vreme kad su Vermer i Rembrant umakali četkice u boju sredinom 17. veka, odbori su mogli da zahtevaju plaćanje vlastitog poreza i da kažnjavaju zagađivače.

U kancelarijama Odbora za vodu Rijnland u Lajdenu, i dalje možete da nađete šipku dugu dva metra sa žigom na vrhu – koja se nekad koristila da se ljudi dovedu u red.

Uprkos tome, kaže Mec, waterschaps su bile praktično zastupnička tela.

Iako nisu bila demokratska u današnjem smislu, njima se upravljalo u okviru zajednice, gde su farmeri ili građani oblikovali svoju lokalnu organizaciju. Mec tvrdi da su odbori činili osnovu buduće holandske demokratije.

Odbori za vodu su se očigledno razvili od tih davnih prošlih vremena trgovačkih esnafa i plisiranih kragni.

Tamo gde ih je nekada bilo 3.500, sada ih ima samo 21, a predstavlja ih nacionalno udruženje.

Ali iako je njihov broj smanjen, njihova uloga je proširena: pored organizovanja i održavanja odbrane od poplava, zaduženi su i za kontrolu kvaliteta vode, reka i održavanje kanala i čišćenje kanalizacija.

A njihova jedinstvena istorija i dalje može da se prepozna u savremenom holandskom životu.

Pored zgodnih primera od cigle i kamena, to jasno može da se vidi i u jeziku.

Izraz dijkgraaf, na primer, ima prepoznatljivo aristokratske tonove – bukvalno znači „grof nasipa”, što služi kao upečatljivi podsetnik na duboku feudalnu prošlost Holandije.

Za to vreme, holandski političari koriste glagol polderen da opišu duh saradnje koji je sastavni deo rada odbora za vodu.

Istorija odbora za vodu ima i praktične posledice po sadašnji trenutak.

Kao i njihovi srednjevekovni preci, na primer, odbori za vodu i danas sami sakupljaju sredstva za sebe.

Domaćinstva uglavnom plaćaju dve vrste poreza: opštini i odboru za vodu.

I, kao što tvrdi Emili Sturm, ova nezavisnost dolazi s očiglednom finansijskom prednošću.

Za razliku od drugih zemalja, gde se vodoprivreda bori za sredstva tiskajući se zajedno sa obrazovanjem ili stanovanjem, holandski model „garantuje” da je kasa uvek puna, objašnjava Sturm, programska menadžerka u Blu dilu, telu koje promoviše holandsku ekspertizu iz vodoprivrede u inostranstvu.

To se odražava i u statistici: odbori za vodu generišu i do 95 odsto svojih budžeta od vlastitog poreza.

Uporedite to sa američkom državom Teksas, gde je američko ministarstvo za stanovanje i urbani razvoj nedavno saopštilo da Hjuston i njegov okrug neće dobijati nova sredstva za pomoć od poplava – uprkos tome što je za to tražilo 1,3 milijarde dolara.

Istovremeno, waterschaps nastavljaju dugu tradiciju otvorene i izabrane vlasti.

Većinu položaja u odboru biraju direktno građani, iako se nekolicina položaja i dalje dodeljuje korporativnim interesima u industriji, zemljoradnji i životnoj sredini.

Prosečan Holanđanin se ne bavi mnogo svojim lokalnim odborom: Rens Huisman iz odbora za vodu Zuiderzilanda poredi ih sa fudbalskim sudijama: ignorišete ih kad rade dobro.

Uprkos tome, ovaj duboko ukorenjeni lokalizam od velike je pomoći.

Kao prvo, kaže Davervelt, demokratija podstiče transparentno ulaganje i nadzor.

Kao drugo, odbori su puni eksperata, izabranih tako da razumeju vlastitu lokalnu problematiku.

Ovaj regionalizam došao je do izražaja letos, kad su odbori primenili raznovrsne taktike u borbi protiv poplava.

U Rivierenlandu, koja je ispresecan vodenim putevima, osoblje je požurilo da ispita čvrstinu lokalnih nasipa.

U Limburgu, stisnutom između Belgije i Nemačke, odbor je predložio „euroregionalni pristup”, koji bi pokrio sve tri zemlje.

Holandija

Hoogheemraadschap van Delfland
Holandska zastupnička tela uključuju izabrane predstavnike, kao i zastupljenos raznih industrija

Južno od Adis Abebe, reka Avaš tromo krivuda oko 1.200 kilometara kroz centralni deo Etiopije, kraj divljih predela i pšeničnih polja, i dečaka koji čuvaju koze na suncu.

Teren je ovde neravan: mnoge planine u blizini reke više su od 2.000 metara.

Noću grupe babuna spavaju na lišću stabala palmi da bi se sakrili od grabljivaca.

Drugim rečima, ovo mesto deluje kao da ne može biti udaljenije od holandskih nizija.

A opet, ako znate šta da tražite, svuda možete naći tragove Holandije.

Ovo važi za brane i nasipe duž Avaša, jednako kao i za način na koji se upravlja vodenim putevima, od poreza do zastupanja.

Tegenu Zerfu, etiopski stručnjak za vodu, tvrdi da to nimalo ne iznenađuje.

„Obezbeđivanje budućnosti”, kaže on, „može se preuzeti od modela poldera.”


Pogledajte video: Kako je Indijac u kravama našao rešenje za otpadne vode

Kako je jedan Indijac u kravama našao rešenje za otpadne vode
The British Broadcasting Corporation

Predstavnici holandske vodoprivrede godinama nose znanje u daleke zemlje, gradeći odnose sa zemljama od Perua do Vijetnama.

A ni etiopske visoravni u tom smislu nisu jedinstvene.

Sveukupno, holandski Blu dil radi u 14 zemalja, dok individualni odbori za vodu takođe imaju vlastita partnerstva, što insajderi doživljavaju kao prirodni nastavak tradicije načina rada nazvanog polderen.

Džo Karis, Huismanov kolega u odboru za vodu Zuiderzilanda i specijalista za etiopske vodene puteve, kaže da su podrška susednom odboru za vodu i dalekoj reci Avaš zapravo dve strane iste medalje.

Ova podrška može se opisati i kao razmena, dodaje on, jer zemlje sa nižim primanjima takođe mogu da nauče holandske vodene veterane nekim stvarima.

Sturm je došla do sličnog zaključka.

„Potreba za ovim programom”, objašnjava on, „proistekla je iz razumevanja, da bismo se prilagodili klimatskim promenama, mi moramo da učimo jedni od drugih širom sveta.”

Kao što sugeriše ovaj poslednji komentar, Holanđani paze na to da nikad ne izvoze svoje metode naveliko, a trude se i da donesu neke valjane lekcije kući.

Ali iako je malo verovatno da će u skorije vreme gemeenlandshuis nići u Adis Abebi, odbori za vodu ostavili su neizbrisivog traga u Etiopiji.

To je očigledno, na primer, po tome kako su Zerfu i njegove kolege reformisali porez duž Avaša.

Sve dok Holanđani nisu došli pre nekoliko godina, veliki industrijski koncerni su imali vrlo malo inicijative za štednju vode, što je ozbiljan izazov u zemlji u kojoj samo 42 odsto ljudi ima pristupa snabdevanju pijaćom vodom.

Ali stvari su sada drugačije: siromašni farmeri duž Avaša izuzeti su od plaćanja poreza za vodu, dok se od većih korisnika traži da plate i njihov deo.

Još bolje, Zerfu kaže da se, baš kao i u slučaju holandskog modela, ovaj sistem samofinansira – što je ključno u zemlji u kojoj vladaju ratni sukob, kršenja ljudskih prava i siromaštvo (četvrtina stanovništva je živela ispod granice siromaštva 2016. godine).

Gana

Blue Deal
Danas se holandska ekspertiza za vodu primenjuje u različitim regionima širom sveta, poput podsaharske afričke projekte kao što je ovaj u Gani

Odjeke holandskih sistema možete da vidite i po načinu na koji Etiopija pristupa zastupanju.

Duž Avaša ne postoji ništa slično izabranim odborima za vodu: demokratija u ovoj zemlji je suviše krhka za to.

Ali, holandski i lokalni zvaničnici ohrabruju male farmere da se pridruže lokalnim udruženjima korisnika vode, što im pruža kolektivnu moć u pregovorima sa državom i industrijama.

Skromne šeme poput ove, tvrdi Huisman, tipične su za način na koji Holanđani rade u inostranstvu.

„Morate da uzmete principe iz našeg modela upravljanja – i promenite ih kad ih primenjujete na druge zemlje.”

Isto važi za zemlje koje su bliže Holandiji. Mirela Čukur je šefica za ekonomska pitanja pri Rumunskoj nacionalnoj upravi za vodu.

Kao i Tegenu Zefu, i ona se uverila u uticaj holandskog modela u svojoj domovini, naročito kad je u pitanju dobro upravljanje.

Istorijski gledano, trošenju rumunskog poreza na vodu nedostajala je transparentnost, objašnjava Čukur.

Pozajmivši ideju od Holandije, Čukur je razvila „model ekonomske analize” da bi razumela za šta je tačno potreban novac, od odbrane od poplava do održavanja plaža.

Pored toga što je transparentniji, ovaj pristup navodi Rumuniju ka modelu „povraćaja troškova” koji je toliko uspešan u Holandiji.

Kao i u Etiopiji, valja napomenuti, poređenja nisu precizna.

Iako Rumunija već ima 11 regionalnih uprava za vodu, na primer, njihovim budžetom upravlja se centralno iz Bukurešta.

Uprkos tome, Čukur je uverena da je to potrebno raditi po holandskom modelu.

Ona kaže da se nada da „smo sposobni da se približimo njihovom modelu uspeha”.

Kad su stigle kiše, sa 2,5 centimetara po satu pri najvećem intenzitetu, bujica je bila nezaustavljiva.

Ljudi su morali da se evakuišu iz 900 sela, a poplava je naišla toliko brzo da su vojnici morali da spasavaju zatočene seljane u rasklimatanim drvenim čamcima, vodeći starije žene kroz blato.

Ovo su mogle da budu poplave u Nemačkoj ili Belgiji: desile su se letos, svega nekoliko nedelja nakon što su bili poharani Lijež i njegovi susedi, a više od 100 ljudi je stradalo i ovde.

Ali, zapravo, ova najnovija katastrofa desila se na sasvim drugom kraju sveta od Holandije, u centralnoj indijskoj državi Maharaštra.

Ove dve katastrofe, blizanci po uzroku, posledicama i vremenskom sledu događaja, govore na potresan način o pretnji od poplava u doba klimatske krize.

Širom ogromnih teritorija Zapadne Evrope, naučnici su otkrili da klimatske promene povećavaju količinu kiše koja padne bilo kog dana i za do 19 odsto.

Ne iznenađuje da to drastično povećava rizik od poplava.

Istraživači su sugerisali da su klimatske promene učinile skorašnje poplave u Nemačkoj devet puta verovatnijim.

Naučnici su došli do sličnih zaključaka o potkontinentu, istakavši da klimatske promene doprinose da 75 odsto indijskih distrikta bude u opasnosti od katastrofalnih vremenskih prilika kao što su poplave.

I ne samo u ova dva dela sveta. Delovi Južne Dakote, Nebraske i Novog Meksika mogli bi da dožive petostruki rast izloženosti poplavama do 2100. godine.

Drugim rečima, problemi koji su nedavno zadesili Belgiju i Indiju postaju istinske globalne pretnje.

To prirodno postavlja pitanje: šta da se radi? Naravno, krajnji odgovor je zapanjujuće složen i obuhvata sve, od zelene energije do boljih zakona o planiranju.

Ali da li bi holandski model vodoprivrede – sa svojim stubovima nezavisnosti, transparentnošću, kolaboracijom i prilagodljivošću lokalnim uslovima – mogao da ponudi i neke šire lekcije? Eksperti veruju da bi.

„To bi moglo da funkcioniše veoma dobro”, tvrdi Trejsi Mec, „ako bi ove organizacije imale dovoljno samostalnosti i uticaja da se ono o čemu donose odluke i ostvari.”

Sturm se slaže s tim. Voda će, ističe ona, igrati „ogromnu ulogu” u svetu sutrašnjice.

„I zato je toliko važna potreba za postojanjem uprava za vodu, pravog znanja, pravog upravljanja aktera.”

A postoje znaci i da čak i zemlje bez direktne veze sa Blu dilom u širem smislu počinju da razmišljaju kao Holanđani.

U američkoj Virdžiniji, na primer, ugroženi gradovi širom savezne države sarađuju na razvijanju ujedinjenog obalskog master plana, ohrabrujući vladu da pokrene veću finansijsku inicijativu nakon kriznih situacija.

Na drugom kraju zemlje, za to vreme, Državni odbor za kontrolu vodenih resursa u Kaliforniji razmatra da dodeli sebi veću moć, potencijalno obavezujući ljude koji kontrolišu reke i izvore da podele svoj nagradu sa zajednicom.

Ako uspeju to da urade ne posežući za žezlom za žigosanje od dva metra, utoliko bolje.


Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 10 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 7 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 3 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 59 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend