BBC

Zašto izmet ponekad pluta: Moglo bi da bude do zdravlja vaših creva

Izmet

Getty Images

Misterija zašto neki rezultat velike nužde ponekad ispliva na površinu vode u ve-ce šolji – dok ostali potonu bez traga – konačno je rešena i mogla bi da predstavlja prozor u zdravlje bakterija koje žive u našim crevima.

Ali pre nego što uronimo u ovu problematiku, Nagaradžan Kanan ima jedno pitanje: „Je li vaše pluta ili tone?“

Iako je reč o poprilično intimnom pitanju, takvo razmišljanje dovelo je ličnog projekta doktora Kenana, direktora biološke laboratorije za matične ćelije i kancer na Klinici Mejo u Ročesteru, mestu u američkoj saveznoj državi Minesoti.

Da, većinu radnog vremena provodio je u proučavanju ćelijskih i molekularnih mehanizama koji dovode do raka dojke.

Međutim, tokom trenutaka dokolice, Kanan je zatekao sebe kako se hvata u koštac sa drugom zagonetkom – zašto naš izmet nekada pluta?

Većina nas je to verovatno iskusila u nekom trenutku, kaku koja naprosto odbija da je voda odnese, plutajući na površini poput smeđeg prsluka za spasavanje.

U drugim situacijama, rezultat naše velike nužde naprosto potone bez traga i glasa.

Prava misterija.

Rešenje ove skatološke peripetije nudi neke iznenađujuće uvide u to šta se dešava u našim telima i u zdravlje mikroba koji tamo žive, smatra Kanan.

Isprva se mislilo da razlog za povremeno plutanje izmeta ima veze sa nivoom masti koje je u njega dospelo.

Početkom 1970-ih je par gastroenterologa sa Univerziteta u Minesoti odlučio da to testira u nizu eksperimenata.

Nakon što su testirali izmete 39 volontera – kao i neke dodatne njihove izlučevine – odgovor je bio da se ne radi o masti, već o gasovima.

Preciznije, količina gasa pronađena u stolici može da varira u tolikoj meri da ona ispliva na površinu, potone kao cigla, ili pluta po šolji.

Ako je gas u plutajućem izmetu kompresovan, otkrili su istraživači, izmet bi potonuo.

Razlog je prevelika proizvodnja metana, zaključili su.

Drugim rečima, preterana nadutost.

I na tom mestu Kanan počinje da ulazi u sve „smrdljiviju“ oblast.

Izmet

Getty Images
Lekari su odavno ustanovili da su fekalije zlatni rudnik informacija o njihovim pacijentima

U međuvremenu, medicinska nauka je otkrila ogromnu ulogu koju mikrobiota (niz mikroorganizama) igra u mnogim aspektima našeg zdravlja – od gojaznosti do srčane bolesti.

Kanan je sumnjao da bi promene u sastavu 100 biliona bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama u crevima moglo da dovede do toga da fekalije plutaju ili ne.

„Većina fekalne materije primarno se sastoji od transformisanih čestica hrane koje čine bakterijsku masu“, kaže on.

Da bi testirao ovu teoriju, on i njegove kolege sa klinike Mejo proučavali su izmet miševa odgojenih u sterilnim uslovima, koji zato nisu imali mikrobe u crevima.

Na testu plutanja kaka ovih miševa momentalno bi potonula, dok je oko 50 odsto izmeta miševa sa mikrobima plutalo, pre nego što bi lagano počelo da tone.

Kad su pogledali malo detaljnije, razlog je postao očigledan.

„Fekalije bez bacila pune su ispod-mikroskopskih nesvarenih čestica hrane i imaju veću fekalnu gustinu od fekalija punih mikroba“, kaže Kanan.

Tim je potom na nekima od miševa bez bacila izvršio fekalnu transplantaciju iz miševa čije je govance plutalo, što znači da su dobili i njihove crevne bakterije.

Miševi prethodno lišeni bacila potom su počeli da izbacuju izmet koji je plutao.

Isto se dogodilo i kada su dobili bakterije od ljudi – izmet je ponovo plutao.

„Kad su se ti mikrobi jednom nastanili, čini se da je to postala univerzalna ‘plutaj na površinu’ situacija za mišju kaku, bez obzira na vrstu davalaca“, kaže Kanan.


Pogledajte video: Kako izmet može da sačuva planetu

Svetski dan toaleta: Izmet može da sačuva planetu
The British Broadcasting Corporation

On i njegove kolege sproveli su i široke genetske analize bakterijskih vrsta u mišjoj kaki koja je plutala.

Otkrili su da je imala visoke nivoe deset bakterijskih vrsta za koje se zna da proizvode gas.

Dominantna među njima je bila Bacteroides ovatus, za koju se zna da proizvodi gas putem fermentacije ugljenih hidrata i povezana je sa preteranom nadutošću kod ljudskih pacijenata.

Iako prema nalazima kod miševa treba postupati sa oprezom – tek treba da bude potvrđeno da li su oni iole relevantni za ljudski izmet koji pluta ili tone – Kanan veruje da plovnost naše kake može biti pokazatelj promena u različitim bakterijama u našim crevima.

„Imam predosećaj da izmet koji pluta može postati izmet koji tone dok je na antibioticima“, kaže on.

Ali on dodaje da još nije video da je bilo ko to proučavao.

„Obezbeđivanje sredstava za proučavanje plutanja fekalija nije baš najlakša stvar na svetu, nažalost.“

Brojni faktori, u koje spada naša ishrana, da li pušimo, stres kom smo izloženi i širok dijapazon lekova koje uzimamo, mogu da izmene sastav bakterija u našim crevima.

Kanan sada želi da istraži šta to tačno dovodi do porasta bakterija koje proizvode gas.

„Bilo da ste na posećenom društvenom događaju ili na putovanju u duboki svemir, verovatno vam ne bi prijalo da sedite pored nekoga sa crevima punim gasogenskih mikroba i sklonošću čestom nadimanju“, navodi.

To je prljav posao, ali neko mora da ga radi.


Pogledajte video: „Izmet aplikacija“ olakšava život stanovnicima Kampale

Aplikacija Vejondži pomaže stanovnicima Kampale da naruče kamione za odnošenje otpada iz septičkih jama
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Kesha
Za 0 minuta

Woman

Kesha
Richard Marx
Za 3 minuta

Hazard

Richard Marx
Icehouse
Za 8 minuta

My Obsession

Icehouse
Black
Za 11 minut

Everything's Coming Up Roses

Black
Sophie Ellis Bextor
Za 15 minuta

Music Gets the Better of Me

Sophie Ellis Bextor

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend