BBC

Zorana Mihajlović za BBC: „Interesi ruskih lobija su bili jači” kada se birao izvor gasa u Srbiji

Zorana Mihajlović

ZORAN PETROVIC

U sred rata u Ukrajini i energetske krize zbog uvođenja sankcija Rusiji, Srbija i dalje ima samo jedan izvor snabdevanja gasom – rusku cev.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije kojoj je istekao mandat i ministarka za energetiku i rudarstvo, krivca za to pronalazi „u višedecenijskim odlukama Srbije, gde se zemlja opredelila da samo koristi ruski gas i ništa više”.

„Zašto? Verovatno zato što su interesi ruskih možda lobija bili jači od svih drugih”, kaže Mihajlović za BBC.

„Mi smo praktično predali i naftnu i gasnu privredu Ruskoj Federaciji još 2008. godine – mislim da je to pogrešno, a ova kriza je samo pokazala koliko.”

Rusija je napala Ukrajinu krajem februara 2022. godine, a Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropsku uniju koja nije uvela sankcije Rusiji, kao što su to uradile članice Unije, ali i brojne druge zemlje sveta.

Pored energetske, Srbiju poslednjih meseci trese i politička kriza pred formiranje nove Vlade, koja treba da odluči da li će slediti spoljnu politiku EU i uvesti sankcije Moskvi.

„Lomiće se budući razvoj Srbije na pitanju energetike”, dodaje ona.

Zorana Mihajlović je članica Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Na već ozbiljnu nedoumicu, da li je pobornica politike uvođenja sankcija Rusiji, Zorana Mihajlović odgovara da „treba da učinimo sve što je u našoj moći da budemo članica Evropske unije”.

„To podrazumeva svakako, u određenom vremenskom periodu koji je ispred nas i u dogovoru sa članicama EU, i određene mere”, dodaje ona.

„Kao i naše usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije.”


Video: Delovi intervjua Zorane Mihajlović za BBC

„Greška je što smo predali naftnu i gasnu privredu Ruskoj Federaciji“
The British Broadcasting Corporation

Šta menja novi gasni ugovor sa Rusijom

Telefonski razgovor Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i Vladimira Putina, predsednika Rusije, za Zoranu Mihajlović „ne menja mnogo” u odnosima dveju zemalja.

Posle razgovora održanog 29. maja, Vučić je rekao da će Srbija i Rusija sklopiti trogodišnji ugovor o snabdevanju gasom Srbije, a da će cena zavisiti od formule koja se menja u zavisnosti od cene nafte.

Ministarka Mihajlović pojasnila je da će cena biti oko 400 dolara za hiljadu metara kubnih gasa, kao i da će, bez obzira na promenu vrednosti nafte od koje zavisi i cena plavog energenta, ona „biti povoljna”.

„Najvažnije u energetici jeste da gas dođe, to je bila najvažnija tema razgovora”, kaže Mihajlović.

„Značajno je i što je Srbija dobila ugovor na tri godine: da je ostalo da se on menja na mesec ili dva, to bi bila velika nestabilnost za svaku državu, pa i našu.”

Kad god se pregovara o energetici, Mihajlović kaže da se zapravo pravi „komercijalno-energetsko-politički dogovor”.

Deo koji treba da se dogovori, smatra ona, jesu dodatne količine gasa koje su Srbiji neophodne tokom zime.

Russian President Vladimir Putin decorates Serbian President Aleksandar Vucic with an order of Alexander Nevsky after their meeting in Belgrade in January

Reuters
Vladimir Putin i Aleksandar Vučić tokom posete Putina Beogradu u januaru 2019. godine

Kakva je gasna budućnost Srbije

Iako na novi dogovor sa Rusijom ministarka energetike gleda kao na garant stabilnosti u snabdevanju, dodaje da je „velika šteta što nismo drugačije radili deset godina, pa da možemo da pričamo i o drugom dobavljaču gasa”.

„Vi ćete često čuti od nekih političkih partija da nama ne treba nikakva diverzifikacija”, dodaje ona.

„Za stabilnost jedne države uopšte nije važno da li je to sto odsto ruski, sto odsto američki, ili neki drugi gas. Jako je važno da postoji još neki dobavljač.”

Jedna zemlja može da smatra sopstvene izvore energije diverzifikovanim ako energente dobija iz različitih izvora i ne zavisi samo od jednog.

Mihajlović najavljuje da će u septembru 2023. godine biti gotov gasovod Niš-Dimitrovgrad, preko kojeg Srbija iz Bugarske može alternativno da se snabdeva gasom.

Ovaj projekat finansira se delom iz sredstava Evropske unije, a ministarka ovaj gasovod naziva „žilom kucavicom ka nekom drugom dobavljaču”.

„Tog trenutka Srbija može umesto 100 odsto ruskog, da dobije minimum 30 do 40 odsto nekog drugog dobavljača gasa”, kaže ona.

„Da li će to da bude azerbejdžanski, grčki ili iranski gas, potpuno je svejedno.”

Ipak, iz Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope rekli su u martu 2022. godine da Srbija ranije nije pokazala interesovanje za alternativne gasovode, poput Transjadranskog gasovoda (TAP), kojim u Evropu stiže gas iz Azerbejdžana, tečni prirodni gas (TPG), za koji se gradi terminal u Hrvatskoj ili slični terminal u Grčkoj.

„Ništa, potpuno odsustvo zainteresovanosti”, potvrđuje Mihajlović.

„Zato što je bilo mnogo važnije obezbediti gas i niko nije razmišljao o našoj gasnoj stabilnosti. Takva politika je bila od 2008. godine.”

Ovu strategiju naziva „greškom, koju su napravile i neke zemlje EU, poput Nemačke, kada su energetsku politiku potpuno okrenule prema Rusiji”.

alternativni izvori gasa

BBC

Za ili protiv sankcija Rusiji

Kao visoka funkcionerka Srpske napredne stranke, koja je već deset godina na vlasti u Srbiji, Mihajlović kaže da u partiji ne postoje jedinstveno mišljenje o uvođenju sankcija Rusiji.

„Mi smo ogromna stranka i svi smo došli sa različitih polova”, kaže ona.

„Ne možete da očekujete da 700.000 ljudi (koliko članova broji SNS) misli isto.”

Dodaje da među članovima „imate one koji su za to da nikada ne treba uvesti sankcije Rusiji, imate one koji su za nesvrstanost ili one koji su samo za EU”.

Ipak, političarka dodaje da se, bez obzira na to, „zna šta je jedinstvena politika Vlade”.

„Svaki put kada smo pričali o Ukrajini, predsednik (Srbije Aleksandar Vučić) je jasno rekao: ‘Naša politika je ulazak u Evropsku uniju”, dodaje Mihajlović.

„To je zvanična politika ove države.”

Zorana Mihajlović

ZORAN PETROVIC
Ekipa BBC-ija u kabinetu ministarke Mihajlović

BBC: „Da li ste Vi pobornica uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji?”

Mihajlović: „Ja sam pobornica toga da mi budemo jasni u tome šta Srbija radi i šta je srpski cilj. A cilj Srbije jeste mesto u Evropskoj uniji. To je dvosmerna ulica i treba da postoji želja sa obe strane.

„Da budemo deo EU je jako važno i za budućnost zemlje. Sa njima nam je 69 odsto trgovinske razmene, 350.000 ljudi radi u kompanijama iz Evropske unije. Mi smo oslonjeni na njih, mi smo deo EU.”


Da li NIS treba vratiti državi Srbiji

Ukoliko Evropska unija pooštri sankcije prema Rusiji, postoji mogućnost da nafta, koja dolazi iz Jadranskog naftovoda u Hrvatskoj, ne bi mogla da stigne u Srbiju.

Naftna industrija Srbije (NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog energetskog giganta Gasproma, imala bi problem u poslovanju jer ne bi mogla da dobija naftu. Država Srbija u NIS-u ima manjinski paket akcija.

Na pitanje da li većinsko vlasništvo nad NIS-om treba da se promeni, Mihajlović odgovara da to treba uraditi „samo ukoliko nas sankcije koje se pripremaju u Evropskoj uniji dovode u situaciju da imamo problem da nam nafta dolazi kroz Jadranski naftovod”.

„U pitanju je energetska bezbednost Srbije.

„Nema razgovora, onda treba da uradimo da vlasništvo ponovo postane srpsko.”

Mnogi su požurili na beznzinske stanice zbog straha da će gorivo poskupeti

Getty Images

Da li uz gasne ugovore idu i politički uslovi

Samo nekoliko dana pre nego što je razgovarao sa Vladimirom Putinom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao da će „Srbija uzeti energetski kredit od Sjedinjenih Američkih Država”.

Nije precizirao za koje projekte će novac biti upotrebljen.

Zorana Mihajlović kaže da će zajam biti uzet za solarne izvore energije i vetroelektrane, kao i da, „do sada nikada uz sličan zajam iz Amerike nije išao neki politički uslov”.

Na pitanje da li je Rusija imala imala političke zahteve koji su pratili gasni dogovor, potpredsednica Vlade kaže da „ne bi volela da veruje da jeste”.

„Nadam se da nije”, dodaje ona.

Sama činjenica da Srbija, kako kaže Mihajlović „još nije uvela sankcije” jeste „velika stvar koju Srbija radi u odnosu na Rusku Federaciju, pošto sve zemlje jesu uvele sankcije”.

„Svaka vrsta nekih nekih dodatnih uslova ne bi baš značila takvo prijateljstvo od strane Rusije ka Srbiji.”


Koliko će Gasprom izgubiti ovakvom pogodbom?

Jovana Georgievski, BBC na srpskom i Maria Kiseleva, BBC na ruskom

Rusija prodaje gas velikim evropskim potrošačima poput Nemačke i Italije po ceni od oko 800 dolara za 1.000 kubnih metara.

Države koje plaćaju manje dobijaju „političke cene”, smatra Sergej Suverov, investicioni strateg kompanije Arikapital iz Moskve.

„To je snižena cena za takozvane prijateljske zemlje”, kaže.

Kako dodaje, slično je i sa Belorusijom, koja kupuje ruski gas po ceni od 129 dolara za 1.000 metara kubnih.

Prodaja gasa po ceni koja je niža od tržišne stavlja Gasprom u situaciju da propušta prilike za ostvarivanje veće zarade.

Kako je izračunao Suverov, dok je Gasprom Srbiji isporučivao gas po ceni od 270 dolara za 1.000 metara kubnih, propuštao je da zaradi između 700 i 900 miliona dolara godišnje.

Sa novom cenom za Srbiju, od 400 dolara za 1.000 metara kubnih, propuštena dobit će biti nešto manja.

„Ugovori o prodaji gasa po nižim cenama potkopavaju šanse da kompanija ostvari veću zaradu i razvije investicioni program”, smatra Sergej Suverov.


Šta kažu oni koji su prodavali NIS

Kada je pre 14 godina sklapan dogovor sa Rusijom oko prodaje NIS-a, Borko Stefanović bio je glavni pregovarač srpske delegacije, dok je Petar Škundrić bio ministar energetike.

Gotovo deceniju i po kasnije, na energetsku budućnost Srbije gledaju potpuno različito.

Prodaja NIS-a išla je tada „u paketu sa gasovodom Južni tok, koji ruska strana nikada nije ispunila”, kaže Borko Stefanović, danas potpredsednik opozicione Stranke slobode i pravde.

Projekat je Srbiji trebalo da donosi do pola milijarde evra svake godine jer bi deset odsto evropskih potreba za gasom bilo snabdevano preko Srbije.

Gasovod Južni tok nikada nije pušten u rad jer Rusija nije ispunila energetske uslove Evropske energetske zajednice.

Borko Stefanović

GEORGES GOBET
Borko Stefanović bio je savetnik ministra spoljnih poslova u vreme prodaje NIS-a

Petar Škundrić, član Socijalističke partije Srbije, kaže da je 2008. postao resorni ministar kada su pregovori o prodaji NIS-a već bili gotovi.

Ipak, bio je saglasan sa dogovorom.

„Južni tok je bio najbolji strateški i razvojni projekat, ne samo energetski, već i politički i ekonomski”, kaže Škundrić.

Za razliku od Stefanovića, krivca za to što cevima Južnog toka gas nikada nije potekao, Škundrić pronalazi u Evropskoj uniji.

Skoro deceniju i po kasnije, Stefanović smatra da Srbija „mora hitno da promeni energetsku poziciju kako ne bi bila vezana za jednu cev – rusku”.

„Strateški nam je važan terminal za tečni prirodni gas (TPG) u Hrvatskoj”, kaže on.

„Mislim da treba snažnije da uđemo u taj projekat.”

Škundrić, pak, tvrdi da danas, sa poskupljenjem prirodnog gasa, cena TPG-a možda može da konkuriše ruskom gasu, ali po količinama – ne može nikako.

„Srbiji treba oko dve do tri milijarde kubnih metara gasa godišnje, a toliko u Hrvatskoj ima sve ukupno”, kaže on.

Zato Škundrić smatra da „mi drugih izvora gasa nemamo, do ruskih”.

Petar Škundrić

Fonet
Petar Škundrić je dugogodišnji profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu

Stefanović je jasan: Srbija treba da izabere Evropu i u energetskom nadmetanju i sledi njene sankcije Rusiji.

„Mi Evropi civilizacijski pripadamo”, kaže on.

„Jer, alternativa je da Srbija opet izabere pogrešnu stranu u istoriji, da kaže da neće u EU.”

Škundrić smatra da je „neutralna pozicija Srbije jedina ispravna”.

„To je jedini put i način da se reši sadašnja kriza”, kaže on.

Sa pitanjem sankcija, misli Stefanović, otvara se i pitanje vlasništva nad NIS-om.

„Nemoguće je da kompanija posluje pod sankcijama”, dodaje on.

„Pozitivno gledam na to da neko drugi kupi taj paket, poput azerbejdžanske ili neke druge svetske kompanije.”

Škundrićeva pozicija je, opet, sasvim drugačija.

„Ono što je realno i najisplativije za Srbiju jeste da sa Rusijom ostane u postojećem strateškom odnosu”, kaže on.


Kako rat utiče na džep ljudi:

Zašto bi rat u Ukrajini mogao dovesti do rasta cena hrane
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Trenutno na radiju

Elvis Costello, the Imposters
Pre 37 minuta

Magnificent Hurt

Elvis Costello, the Imposters
Abba
Pre 34 minuta

Just a Notion

Abba
Red Hot Chili Peppers
Pre 30 minuta

Dark Necessities

Red Hot Chili Peppers
Killers, K.D. Lang
Pre 26 minuta

Lightning Fields (feat. K.D. Lang)

Killers, K.D. Lang
Wolf Alice
On Air!

Beautifully Unconventional

Wolf Alice

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend