Saša je celih 10 godina bio neophodni dragoceni začin City radija, kao deo jednog velikog radijskog dream team -a, koji je trajno i nepovratno pomerio sve granice u do tada poznatom radijskom poslovanju u Nišu. Prve outdoor promocije, prvo live emitovanje sa Filmskih susreta, prvi organizovani odlasci na koncerte van grada, prvo sve, u čemu je rad za miksetom kao nešto u čemu je zaista Mica bio virtuoz, bio važni deo svega onoga čime smo se posvećeno bavili.
Kod nas je prešao u prelaznom roku 2003. sa „Sunca“, i nekako se odmah taj dobroćudni meda uklopio u tu pravu košnicu mladih, lepih, pametnih ljudi koji su želeli i dugi niz godina i pružali zaista više od muzike i više od vesti. Radilo se mnogo, smejalo se još više. I danas, kad se sa nevericom opraštamo od Saše, jedino čega se sećamo jeste taj smeh. Neke prekrasne žurke. On kako peva sa slušalicama na ušima za miksetom Depeche Mode i Majkla Džeksona. I tako čitavu deceniju.
Posle City radija, Saša je nastavio karijeru na niškom Bankeru, gde je pronašao neku novu energiju i entuzijazam i sve do sada, na najlepši način razvijao profesionalnu zrelost.
Strašno je teško pisati In memoriam prijatelju. Pogotovo kada je odlazak preuranjen kao sada i kada zaista nema dovoljno pametnih reči utehe za porodicu i poznanike.
Doviđenja dragi Mico i hvala ti za petinu života koju si poklonio City radiju. Hvala ti za svaki smeh i svaku uspomenu danas vrednu suza. Znaš, rođeni, da mi generacija „Crnog bombardera“ verujemo u one crne rupe a ne u večni odlazak. Tako je to kad petljaš sa etrom. Zato i nije ovo zbogom nego doviđenja. Ostaje nam da se nadamo da ćemo se jednom u nekoj od njih svi ponovo sresti. City radio te neće zaboraviti.
Zbogom, dragi kolega…ime moje.
Neka te anđeli čuvaju, predobri čoveče…😢