Kada odlazi nepovratno čovek prijatan i nasmejan, dobar, pogotovo ako je taj odlazak iznenadan i nepravedno preuranjen, to izaziva nevericu i tugu kao i neminovno podsećanje na neke dane i događaje koje smo podelili zajednički. Dragan je bio moj drugar iz školske klupe. Na vest o njegovoj smrti to je zapravo prva stvar na koju sam pomislila. Plavi dečačić, gotovo bele kose, nasmejan i nežan u klupi I3 odeljenja Učitelj Tasine škole. Učiteljica Vera nam je bila stroga, previše stroga za današnje pojmove. Neretko je naše nestašluke kažnjavala udarcima. Jednom prilikom je Dragana ošamarila tako da mu je otisak dlana bio ocrtan na obrazu čitavog dana. Uzdržavao se da ne zaplače onim krupnim plavim očima. Okrenula sam se ka njemu i poklonila mu nekakvu glupavu šarenu olovku i ma kako patetično zvučalo u ovom trenutku, mnogo mi je značilo što mi je mnogo decenija kasnije rekao da je taj moj gest prijateljstva i empatije učinio da ne namrzne školu.
Sećanja me dalje vode kroz te nemirne i nevine dane našeg školskog odrastanja. I svuda je tu naš drugar Fiki, tako smo ga zvali jer je voleo da filozofira, pa je od strogog nadimka Filozof nastao rođački Fiki, File. Visok i krupan nekako se uozbiljio pre većine nas a u skladu sa tim je i učio. Mnogo je bio ponosan na takmičenja na kojima je učestvovao, na odlaske u Petnicu leti. Već tada je naslutio da će u akademskom smislu dogurati baš daleko.
Mi nesrećni izdanci poslednje generacije „šuvarice“ nastavili smo školovanje najpre u gimnaziji „Bora Stanković“ a kasnije u tada već nadaleko čuvenoj „grobarskoj“ gimnaziji. Mnogi su bili nalik meni, tragali su za sobom i idealnim zanimanjem u budućnosti u tim godinama popriličnog beznađa za našu generaciju. Lutali, vraćali se, lečili se od besmisla rock & roll okruženjem, žurkama i koncertima, kušanjem zabranjenog voća. Dragan nije podlegao tome. I nekako je čvrsto stajao na zemlji. Samim tim, bio je idealni slušač, rame za plakanje koje ponudi kome on smatra da je potrebno, drugar na koga možeš da se osloniš bez imalo sumnje. I tada, a pogotovo u današnja vremena, takvi ljudi su retkost.
Posle mature, život nas je kao maslačke oduvao u pravcu različitih fakulteta. Dragan je odabrao elektroniku, Cile je otišla na medicinu, ja sam se i dalje tražila, od veterine do studija književnosti. Niš mi je postao pretesan. Odlazila sam i vraćala se, ponovo odlazila. Naša drugarstva su dobijala jedan novi kvalitet, novu ispunjenost. Neke ozbiljne teme su se nametale, jer život ih je diktirao. Uozbiljili smo se i sve manje smo se smejali. A File je postao, činilo mi se, neozbiljniji nego ranije, nekako se divno promangupirao i viđenja sa njim i Cicom bila su ispunjena smehom. Gotovo da mogu da se teleportujem u jedno takvo veče kada smo se majali gradom i kliberili kao šašavi niškim ulicama.
Život nas je udaljavao i spajao i svaki put donosio nešto novo i dragoceno. U međuvremenu su đačke ljubavi i simpatije zamenile one životne. Svijali smo porodice i počinjali nekakve poslove dostojne ozbiljnih ljudi. Naši razgovori su se obogaćivali našom decom, manje ili više uspešnim poslovnim pričama. Dragan je uvek imao da saopšti nešto novo i drugačije. Porodični mir je našao kraj supruge Nene i sinčića Jovana a poslovnu ispunjenost na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Leskovcu. Njemu, kome je škola bila nešto izuzetno dragoceno i važno ukazala se prilika da edukuje mlade ljude. U tome je neskriveno uživao a njegova biografija pokazuje koliko je i tu radio naporno da bi se unapredio i da bi doprineo svojoj radnoj sredini i društvu.
Vest o njegovom odlasku me je zatekla potpuno nespremnu. Na takve vesti je nemoguće ikada biti spreman. Ne može se lako prihvatiti da tek tako, odjednom, nema nekoga ko se uvek smejao, sa kojim te vežu decenije poznanstva, sa kojim si praktično odrastao. I nema pametnih reči koje se mogu uputiti njegovoj porodici u ovom trenutku. Došli smo valjda u tu fazu života kada se oni nebeski razredi naših vršnjaka polako počinju da popunjavaju a mi, koji smo još uvek sa ove strane, da se sve češće srećemo na njihovim ispraćajima.
Dragana, našeg dobrog Fikija, ćemo ispratiti u utorak u podne na večni počinak. Pominjaćemo ga po dobru kada se sretnemo na čudnim nejubilarnim godišnjicama male mature ili jubilarnim velike i tako sve dok se ne sretnemo jednog dana svi tamo negde u tim za sada nam nevidljivim učionicama. I mi iz Tasine, i mi iz Borine i mi iz Grobarske, i mi deca iz centra grada koja su na istoj kaldrmi odrastala. Sada ga tamo, želim da verujem u to, čekaju Leca i Laki i Joca i svi ostali drugi drugari i drugarice kojima se žurilo da odu.
Do tada živeće u našem sećanju i našim srcima jer detinjstvu i mladosti je tu i mesto. Večno nasmejani i večno mladi. Do nekog izvesnog susreta.
BIOGRAFIJA
Dr Dragan Stojanović je rođen 07.06.1969. godine u Skoplju. Osnovnu školu „Učitelj Tasa“ i gimnaziju „Svetozar Marković“ završio u Nišu sa odličnim uspehom. Za postignute rezultate u toku školovanja nagrađivan je Vukovom i Teslinom diplomom. Diplomske studije iz oblasti elektrotehnike i računarstva završio je na Univerzitetu u Nišu 2003. godine. Od 1999-2005. godine radio na mestu glavnog inženjera informatičkog sektora u preduzeću „Instrukta-inženjering“, a od 2005-2007. godine u preduzeću „Euris-Beograd“ kao zamenik direktora predstavništva u Nišu zadužen za projektovanje i realizaciju informacionih sistema. Od 2007. godine radio je na mestu sistem inženjera u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Leskovcu. Učestvovao u realizaciji većeg broja projekata koje je realizovala škola. Školske 2008/2009. upisao je postdiplomske studije iz oblasti osiguranja na Fakultetu za turizam i ugostiteljstvo u Ohridu, Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski“. Magistarski rad sa temom „Uticaj informacionih sistema na aktuarske analize u osiguravajućim kompanijama“ odbranio decembra 2011. godine. Oktobra 2012. izabran u zvanje predavača na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Leskovcu. Doktorske akademske studije završio je na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu. Doktorsku disertaciju je odbranio 2017. godine, čime je stekao status doktora ekonomskih nauka. Iste godine izabran je u zvanje profesor strukovnih studija na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Leskovcu za užu oblast Finansije i računovodstvo.
Dr Dragan Stojanović bio je deo rukovodstva Akademije Južna Srbija, gde je obavljao funkciju pomoćnika predsednika Akademije za razvoj i saradnju sa privredom. Takođe, bio je Rukovodilac tima za međunarodnu saradnju Akademije Južna Srbija, Erazmus+ ambasador za sektor visokog obrazovanja u Republici Srbiji i član radne grupe KASSS za međunarodnu saradnju. Bio je nosilac nagrade za doprinos razvoju visokog obrazovanja. Kao rukovodilac ili saradnik učestvovao je u realizaciji velikog broja domaćih i međunarodnih projekata.
Iza sebe je ostavio suprugu Snežanu i sina Jovana.
Dragan će biti sahranjen u utorak, 05.03.2024. na Novom groblju u Nišu. Opelo počinje u 12 sati u Crkvi Časnog Krsta, a sahrana je u 12 i 30.
Dodaj komentar