Izložba otvara mnoga pitanja koja se tiču čitavog društva. Pre svega jesu li stereotipi duboko ukorenjeni u našoj podsvesti? Kada ih odbacujemo i suočavamo se s njima? I u kom momentu doživljavamo tu novu stvarnost, oslobođeni predrasuda?
“Radovi nastali na feminističkoj koloniji u Nišu promišljaju stvarnost, beleže trenutke postojanja i sugerišu da problemi postoje svuda oko nas. Oni su suptilni a ujedno veoma koncizni, govore o buntu i emociji, suprotstavljaju stvarnost i imaginaciju. Beležeći osećanja, govore o ženskim istorijama koje i same autorke proživljavaju, šapću nam svoje tajne i vode u svet jakih žena”, zapisala je Bojana Fužinato Stamenković.
Ona ističe da dela dočaravaju jedan svet slobode, u kome se svi uspesi podjednako slave i u kome je feminizam lepa reč, a stereotipi odavno zaboravljeni. “Likovni jezik koji nam dočarava ovakvu stvarnost je rečit, pevljiv, jasan, proziran i nežan, ostljiv i titrav. Njegova tekstura nas uvodi u dubine duša samih autorki i odaje nam njihovu istinsku potrebu da budu to što jesu,” ističe Fužinato Stamenković.
Dodaje da su to osvešćene umetnice koje sledećim generacijama ostavljaju u nasleđe nove istorije umetnosti. Istorije u kojima, kako kaže, ima velikih ženskih imena, gde se likovni jezik ne karakteriše kao žensko pismo, a senzibilnost u umetničkom izrazu kao slabost.
Izložba je nastala na 6. Feminističkoj likovnoj koloniji, koju tradicionalno organizuje Centar za devojke iz Niša.
Dodaj komentar