Osećanja, bunt, unutrašnje borbe, često su se izražavala putem poezije. Mnogi umetnici svoju ličnost izražavali su kroz stihove i tako ostali upamćeni. Poezija se smatra za najstariju vrstu književnosti. Kako istoričari kažu, najstarija je epska pesma napisana u klinastom pismu u trećem milenijumu pre nove ere, a to je “Ep o Gilgamešu“. Poezija je kroz istoriju prošla brojne oblike i forme, ali je uvek govorila ono što je bilo u samoj srži onoga ko piše.
Naša nagrađivana pesnikinja, autorka zbirke priča “I tako u beskrajno“ Srbijanka Stanković komentarisala je važnost poezije. “Poezija je važna, jer oduvek predstavlja presek društva, kulture jednog naroda. Njome se mladima vaspitava ukus i usađuju vrednosti. Onim starijima služi kao opomena ili uživanje, kako kome i u kom trenutku. Za mene je poezija način da ostanem u dodiru sa sobom i svim onim tananim osećanjima za koje naša ižitbana svakodnevica nema sluha, a ni vremena“, pojasnila je Srbijanka.
O tome kako deluje poezija i šta sve ona predstavlja, govorila je za City Smart i autorka zbirke pesama “Ako nije ljubav, neću“ i mentorka mladim pesnicima u Književnoj omladini Prokuplja Ivana Đurković. “Jezik i reč je osnova rasta svakog pojedinca, ali i društva. Poezija je misao i način izražavanja osećanja i smatram da ne postoji lepši način poklanjanja sebe ovom svetu, osim poezijom. Ona neguje i čuva, oslikava i dočarava sliku o narodima i narodnostima“, kazala je Ivana i dodala da njoj poezija predstavlja krov nad glavom. “Ona čuva, pomaže da rastem kao čovek, kao roditelj i njome se borim protiv svih nemani. Meni je kolovođa, lek i skrovište. Ona je lepota nečije duše, nedovoljno iskazana u javnosti“, rekla je ona.
Pitanje koje se često postavlja, a danas posebno, odnosi se upravo na to da li se danas čita više proza ili poezija. Sugrađani koje smo upitali da li čitaju poeziju i koje pesnike biraju i vole, uglavnom su okrenuti prozi, dok poeziju doživljavaju na svojstven način. Jedna od sugrađanki kazala je da voli da čita i poeziju i prozu, ali da se poezija češće nalazi na njenoj izabranoj listi. “Čitam dosta poeziju, a volim i jedno i drugo. Još od srednje škole posebno volim Miku Antića, a u poslednje vreme mi je draga Frida Šarar. Sviđa mi se kako su se stihovi mnogih pesnika preselili na društvene mreže, te mi je na dohvat ruke da ih pročitam u svakom trenutku“, ističe ona.
Još jedan od sugrađanina podelio je svoje čitalačko štivo sa nama, kao i mišljenje o poeziji, koju, kako kaže, čita kada oseti potrebu za njom. “Poezija iziskuje posebno stanje da bi se uživalo u njoj, pa nije nešto čemu mogu svakodnevno da se posvetim. Proza mi je bliža i univerzalnija. Omiljeni pesnici su mi od domaćih: Aleksandar Sekulić, Vasko Popa, Mika Antić, a od stranih Edgar Alan Po koji je svakako poznatiji po svojim proznim delima“, rekao nam je sagovornik. Da je proza univerzalnija i bliža, prokomentarisala je i mlađa sugrađanka koja je dodama da obožava zaplete, zbog čega joj je draži oblik roman: “Ali čitam i poeziju. Izdvojila bih Matiju Bećkovića. Njegova dela su mi posebno draga“.
Na to se nadovezuje mišljenje pesnikinje Srbijanke koja u neku ruku smatra da je poezija izgubila trku, jer je čitalaštvo više okrenuto prozi. “No kao da to poeziji daje neku novu dimenziju i vrednost danas, pa ostaje rezervisana za poesebna čitanja i momente kada se okrećemo sebi i suštinama“, kazala je ona. Sa njom bi se složila i Ivana. “Danas se više čita proza, jer za poeziju treba imati temelje izgrađene u detinjstvu, a prvenstveno osećaj da tom poetičnom svetu pripadamo“, rekla je Ivana.
Ako je sudeći po mišljenju naših sagovornika, poezija je postala intimna stvar, štivo koje se čita u miru i za koje treba da se izdvoji posebno vreme kako bi se doživela. Njen značaj, ma u kojoj meri se danas čitala, evidentno ne može da izbledi. Mnoge pesme koje se uče još na početku obrazovanja. Poezija je deo svakodnevice, ma koliko se koristila, ocenjuju pisci. Upravo je književnik iz Vranja, Zoran S. Nikolić u jednom intervju za Danas rekao da je poezija obnovljivi izvor piščevog svakodnevnog bivstovanja. Vrlo često, poezija zna da bude i beg iz kolotečine svakodnevnog života.
Valja ponoviti da je naš grad i naše područje iznedrilo brojne pesnike od kojih su neki zauzeli svoje mesto na spisku večnosti putem svog pisanja, kao na primer Branko Miljković i Duško Radović. Neki od pesnika i pisaca koji su za sobom ostavljaju pisane tragove i nagrade su: Tom Lah (Dragoslav Petrović), Radovan Pavlovski, Vlada Stojiljković, Zvonko Karanović, Zoran Ćirić, Stana Dinić Skočajić, Biljana Stanojević, Violeta Jović, Gordana Todorović, Veljko Vidaković, Ljuba Stanojević, Dalibor Popović, Zoran Pešić Sigma, Miroslav Cera Mihailović i mnogi drugi.
Pesnici pišu da bi iskazali sebe, a u njihovim rečima i mi tražimo našu suštinu.
Dozvolite da vam predstavim,
sanjara sa snovima plavim.
Pesnik se nikad sasvim ne budi.
On uvek nešto prede i plete.
Pesnik je spolja ko i svi ljudi,
a iznutra pravo pravcato dete.
I to dete koje se čudi
mnogo čemu što rade ljudi.
-Dobrica Erić
Dodaj komentar