Medijska pismenost je od velikog značaja za pravilno informisanje

Ovo istraživanje sprovedeno je tokom 2022.  godine a stavovi  o medijskoj pismenosti 433 učenika iz četiri niške gimnazije su ispitivani na osnovu kvantitativno-kvalitativnog pristupa.

Na pitanje koje društvene mreže koriste, srednjoškolci su naveli:  Facebook, Instagram, Tviter, TikTok, Snapchat, You Tube, WhatsApp, Viber, Signal, Telegram.

Društvene mreže ne koristi troje učenika (0,7%). Društvene mreže koristi 428 učenika (98,8%), dok je samo njih pet (1,2%) reklo da ne koristi nijednu od navedenih društvenih mreža.

Zanimljivo je i kako su odgovarali na pitanje koliko vremena provode na društvenim mrežama. Rezultati su pokazali da tokom dana, 169 učenika (39%) provode od jednog do tri sata na društvenim mrežama. 161 učenik (37,2%) je rekao da uz društvene mreže provodi od tri do pet sati na dnevnom nivou. Više od pet sati dnevno na društvenim mrežama je 77 učenika (17,8%). Manje od sat vremena dnevno na društvenim mrežama provodi 23 učenika (5,3%).

Na pitanje da li prate tradicionalne medije, 207 učenika (47,8%) odgovorilo je da prate medije, 195 (45%) da povremeno prate medije, a 31 učenik (7,2%) da ne prate medije uopšte. Kada je reč o učestalosti praćenja medija, 265 (60,5%) je odgovorilo da medije prate manje od sat vremena dnevno, 101 (23,3%) je odgovorilo da prate medije od sat do tri sata dnevno, 29 (6,7%) da prate medije od tri do pet sati dnevno, a više od pet sati dnevno medije prati 10 učenika (2,3%). Da medije ne prate uopšte rekao je 31 učenik (7,2%).

Na pitanje koje medije prate, najveći broj odgovora učenika reklo je da prate onlajn medije, njih 406 (93,8%). Na drugom mestu je televizija sa 189 (43,6%), na trećem radio 38 (8,8%), a na četvrtom mestu je štampa za koju je 11 učenika (2,5%) dalo odgovor.

Na pitanje koje onlajn medije prate, na prvom mestu bili su nacionalni onlajn mediji – Blic, Kurir, Informer, Srpski telegraf sa 214 odgovora (49,4%), zatim slede lokalni onlajn mediji sa 207 odgovora (47,8%) poput Južnih vesti, Niških vesti i Naissus info. Na trećem mestu su strani onlajn mediji sa 174 odgovora učenika (40,2%) poput Bi-bi-si-ja (BBC), Vašington posta (The Washington post), Gardijana (The Guardian), na četvrtom mestu istraživački onlajn mediji sa 48 odgovora (11,1%) poput Insajdera, KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije), BIRN (Balkanska istraživačka mreža Srbije) i CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Srbije). Na poslednjem, petom mestu, nalaze se onlajn nedeljnici. Za njih se opredelilo 18 učenika (4,2%) koji prate rad Nedeljnika, NIN-a i nedeljnika VREME.

Kada je reč o televizijama, učenici najviše gledaju televizije sa nacionalnom frekvencijom (TV Pink, TV Prva, TV O2, TV Hepi), njih 214 (49,4%). Na drugom mestu sa 215 odgovora (49,7)% su strane televizije, dok se na trećem mestu nalaze javni servisi (RTS – Radio-televizija Srbije i RTV – Radio-televizija Vojvodine) sa 194 odgovora (44,8%). Na poslednjem mestu nalaze se lokalne TV stanice iz Niša (TV Belami, Niška televizija, TV Zona plus) koju gleda 53 učenika (12,2%).

Na pitanje šta najčešće prate u medijima, 299 učenika (69,1%) reklo je da su to najčešće vesti iz oblasti društva. Drugo mesto sa 234 odgovora (54%) dele vesti iz oblasti zabave i sporta, dok se na trećem mestu sa 173 odgovora (40%) nalaze vesti iz sveta. Tek na četvrtom mestu nalaze se vesti iz kulture za koje se odlučilo 133 učenika (30,7%), potom slede vesti iz oblasti nauke sa 100 odgovora (23,1%). Šesto mesto u praćenju učenika zauzele su vesti iz hronike za koje se opredililo 48 učenika (11,1%), dok se na poslednjem mestu nalaze vesti iz sektora servisnih informacija za koje se odlučilo 17 učenika.

Za srednjoškolce u Nišu koji slušaju obavezni  izborni predmet „Jezik, mediji i kultura“ medijska pismenost je od velikog značaja za pravilno informisanje putem medija: 209 učenika (48,3%) istaklo je da je ona veoma važna na skali od 1-5. 161 učenik (37,2%) na skali od 1-5 dao je ocenu 4, dok je 55 učenika (12,7%) dalo 3. Pet učenika (1,2%) dalo je ocenu 2, a samo tri učenika (0,7%) ocenu 1.

Ovi podaci upravo potvrđuju  prvu hipotezu iz ovog rada koja glasi da je medijska pismenost od velikog značaja za pravilno informisanje.