Činjenice i laži u onlajn prostoru

Medijska pismenost je od velikog značaja za pravilno informisanje

Kroz razgovore sa srednjoškolcima, ali i na osnovu istraživanja koje je sproveo student Filozofskog fakulteta Aleksandar Đokić za potrebe svog master rada, zaključujemo da se mladi najviše informišu putem društvenih mreža, a mnogo manje putem tradicionalnih medija. Televiziju skoro i da ne gledaju, a ukoliko i prate neke sadržaje na TV uglavnom je reč o filmovima, serijama i sportskom programu. Zanimljivo je i da više prate nacionalne od lokalnih medija.

Ovo istraživanje sprovedeno je tokom 2022.  godine a stavovi  o medijskoj pismenosti 433 učenika iz četiri niške gimnazije su ispitivani na osnovu kvantitativno-kvalitativnog pristupa.

Na pitanje koje društvene mreže koriste, srednjoškolci su naveli:  Facebook, Instagram, Tviter, TikTok, Snapchat, You Tube, WhatsApp, Viber, Signal, Telegram.

Društvene mreže ne koristi troje učenika (0,7%). Društvene mreže koristi 428 učenika (98,8%), dok je samo njih pet (1,2%) reklo da ne koristi nijednu od navedenih društvenih mreža.

Zanimljivo je i kako su odgovarali na pitanje koliko vremena provode na društvenim mrežama. Rezultati su pokazali da tokom dana, 169 učenika (39%) provode od jednog do tri sata na društvenim mrežama. 161 učenik (37,2%) je rekao da uz društvene mreže provodi od tri do pet sati na dnevnom nivou. Više od pet sati dnevno na društvenim mrežama je 77 učenika (17,8%). Manje od sat vremena dnevno na društvenim mrežama provodi 23 učenika (5,3%).

Na pitanje da li prate tradicionalne medije, 207 učenika (47,8%) odgovorilo je da prate medije, 195 (45%) da povremeno prate medije, a 31 učenik (7,2%) da ne prate medije uopšte. Kada je reč o učestalosti praćenja medija, 265 (60,5%) je odgovorilo da medije prate manje od sat vremena dnevno, 101 (23,3%) je odgovorilo da prate medije od sat do tri sata dnevno, 29 (6,7%) da prate medije od tri do pet sati dnevno, a više od pet sati dnevno medije prati 10 učenika (2,3%). Da medije ne prate uopšte rekao je 31 učenik (7,2%).

Na pitanje koje medije prate, najveći broj odgovora učenika reklo je da prate onlajn medije, njih 406 (93,8%). Na drugom mestu je televizija sa 189 (43,6%), na trećem radio 38 (8,8%), a na četvrtom mestu je štampa za koju je 11 učenika (2,5%) dalo odgovor.

Na pitanje koje onlajn medije prate, na prvom mestu bili su nacionalni onlajn mediji – Blic, Kurir, Informer, Srpski telegraf sa 214 odgovora (49,4%), zatim slede lokalni onlajn mediji sa 207 odgovora (47,8%) poput Južnih vesti, Niških vesti i Naissus info. Na trećem mestu su strani onlajn mediji sa 174 odgovora učenika (40,2%) poput Bi-bi-si-ja (BBC), Vašington posta (The Washington post), Gardijana (The Guardian), na četvrtom mestu istraživački onlajn mediji sa 48 odgovora (11,1%) poput Insajdera, KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije), BIRN (Balkanska istraživačka mreža Srbije) i CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Srbije). Na poslednjem, petom mestu, nalaze se onlajn nedeljnici. Za njih se opredelilo 18 učenika (4,2%) koji prate rad Nedeljnika, NIN-a i nedeljnika VREME.

Kada je reč o televizijama, učenici najviše gledaju televizije sa nacionalnom frekvencijom (TV Pink, TV Prva, TV O2, TV Hepi), njih 214 (49,4%). Na drugom mestu sa 215 odgovora (49,7)% su strane televizije, dok se na trećem mestu nalaze javni servisi (RTS – Radio-televizija Srbije i RTV – Radio-televizija Vojvodine) sa 194 odgovora (44,8%). Na poslednjem mestu nalaze se lokalne TV stanice iz Niša (TV Belami, Niška televizija, TV Zona plus) koju gleda 53 učenika (12,2%).

Na pitanje šta najčešće prate u medijima, 299 učenika (69,1%) reklo je da su to najčešće vesti iz oblasti društva. Drugo mesto sa 234 odgovora (54%) dele vesti iz oblasti zabave i sporta, dok se na trećem mestu sa 173 odgovora (40%) nalaze vesti iz sveta. Tek na četvrtom mestu nalaze se vesti iz kulture za koje se odlučilo 133 učenika (30,7%), potom slede vesti iz oblasti nauke sa 100 odgovora (23,1%). Šesto mesto u praćenju učenika zauzele su vesti iz hronike za koje se opredililo 48 učenika (11,1%), dok se na poslednjem mestu nalaze vesti iz sektora servisnih informacija za koje se odlučilo 17 učenika.

Za srednjoškolce u Nišu koji slušaju obavezni  izborni predmet „Jezik, mediji i kultura“ medijska pismenost je od velikog značaja za pravilno informisanje putem medija: 209 učenika (48,3%) istaklo je da je ona veoma važna na skali od 1-5. 161 učenik (37,2%) na skali od 1-5 dao je ocenu 4, dok je 55 učenika (12,7%) dalo 3. Pet učenika (1,2%) dalo je ocenu 2, a samo tri učenika (0,7%) ocenu 1.

Ovi podaci upravo potvrđuju  prvu hipotezu iz ovog rada koja glasi da je medijska pismenost od velikog značaja za pravilno informisanje.

Zorica Milenković

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Trenutno na radiju

Hurts
Za 1 minut

Wonderful Life

Hurts
Cure
Za 5 minuta

Lullaby

Cure
Kelis & Cee Lo
Za 9 minuta

Lil Star

Kelis & Cee Lo
Bobby Blue Bland
Za 13 minuta

Ain't No Love in the Heart of the City

Bobby Blue Bland
Boa
Za 17 minuta

Milion

Boa

City Smart Apartmani

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend