Činjenice i laži u onlajn prostoru

Senzacionalizam u medijima

U razgovorima sa mladima tokom nekoliko radionica na temu lažnih vesti u medijima, nismo ni mogli a ni hteli da propustimo priču o sveprisutnom senzacionalizmu. Mladi kažu da se uglavnom informišu putem društvenih mreža, da mogu da prepoznaju senzacionalizam i da se trude da ne upadnu u njegovu zamku, iako često ne mogu da odole a da ne kliknu na ono što već po naslovu naslućuju da ne donosi ništa korisno ni važno.

U psihološkom smislu senzacija je reakcija izazvana delovanjem spoljašnjeg sveta. Reč je o događaju ili novosti koja pobuđuje kod ljudi opštu pažnju i veliko uzbuđenje. Senzacionalizam je, drugim rečima, ciljano isprovocirana reakcija javnosti, objavljivanje nepotpunih ili neproverenih, ali intrigantnih informacija. Reklo bi se, senzacionalizam počinje bitkom za naslovnu stranu.  Ovako senzacionalizam opisuje dr Snežana Anakiev.

Istraživanje pod nazivom „Komunikativna agresija u Srbiji 2019“  Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM) pokazalo je da su sve brojniji tekstovi u kojima se koristi agresivna terminologija u kojoj dominiraju izrazi kao što su „uznemirujuće, brutalno, jezivo, pakao, užas, horor, skandal, šok“.

Zato bi trebalo da budemo svesni da je, kada vidimo takve naslove, odmah  u najavi senzacionalistički tekst.  Na prvi pogled može delovati da je cilj korišćenja takve terminologije namera medija da privuku što veći broj čitalaca, a samim tim obezbede i veću zaradu posredstvom oglašivača, a istina je da su efekti takvog jezika u medijima mnogo opasniji nego što možemo da pretpostavimo.

Klikbejt –Skandal! Sreli se Pera i Mika, na žurci kod Laze (sve popularne i poznate ličnosti), pale teške reči, pogledajte šta se dogodilo!

Ovakvi naslovi,  umesto „kočnice“ , zapravo, postaju svojevrsna „preporuka“ za čitanje. Mnoga istraživanja su pokazala da ovakvi i slični termini u naslovu teksta podižu čitanost za više desetina procenata. Takvi naslovi karakteristični su za tabloide i treba ih izbegavati.

Među mladima sa kojima smo razgovarali na ovu temu, ima onih koji bi ovakav naslov preskočili, ali ima onih koji, kako kažu “ne mogu da odole” a da ne uđu u tekst, jer “možda” ima nečega. Kada shvate da se zapravo ništa nije dogodilo, neki se osećaju prevareno i loše, ali ima i onih koji tvrde da ovakvi naslovi na njih ne deluju negativno, jer su već unapred spremni na mogući sadržaj.

Jasno je da deca tek treba da uče da prepoznaju i odbrane se od lošeg, jer najčešće posledica nisu ni svesni. Sa odrastanjem i sazrevanjem će to, uz našu podršku, verovatno ozbiljnije shvatiti. Nadamo se da će prihvatiti savete za proveru čudnih i diskutabilnih informacija koje do njih dođu, najčešće preko društvenih mreža. Najzanimljivije je što i kada ih proveravaju to opet čine na društvenim mrežama,  zato što retko ko od naših polaznika, petnaestogodišnjaka i šesnaestogodišnjaka prati vesti putem tradicionalnih medija i proverava ih iz drugih izvora.

Zorica Milenković

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Trenutno na radiju

Osibisa
On Air!

Sunshine Day

Osibisa
Neil Young
Za 0 minuta

Rocking in a Free World

Neil Young
Supertramp
Za 5 minuta

Child of Vision

Supertramp
Rembrandts
Za 9 minuta

Lost Together

Rembrandts
Cardigans
Za 12 minuta

Lovefool

Cardigans

City Smart Apartmani

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend