Vreme mu je da krene nazad. Oseća to... Konstantin odlazi, ne osvrnuvši se na grad u kom je usudom istorije rođen. Nije tužan, oseća olakšanje. A olakšanje oseća i na licima svih ljudi u Naisusu. Kao da im je već preko nosa i Konstantina i Edikta.
Možda će Naisus u narednih 17 vekova ipak postati varoš po meri svih ljudi dobre volje
