Iako na televiziji od nosioca vlasti svakodnevno slušamo o nekoj drugačijoj, boljoj stvarnosti, gde vlada opšte blagostanje, situacija na terenu govori drugačije. Studenti, koji neretko rade tokom studija, da bi pomogli roditeljima, ali i zaradili za džeparac umesto skupe, markirane odeće često obilaze second hand radnje, jer su cene mnogo niže, a odeća nosiva.
„Odeću kupujem u tržnim centrima ili second hand radnjama, ali dugo nisam išao. Razlog zašto obilazim radnje polovne odeće su finansije, ali i to što tako možemo da nađemo kvalitetnu odeću koja nije toliko stara“, kaže jedan mladić koga smo anketirali.
Njegova drugarica, koja i sama često oblazi radnje polovne odeće, ponekad zaviri i u bakin orman. „Odeću kupujem najčešće u tržnom centru, volim odeću, svašta nešto uzimam od bake, jer je imala dobar ukus, tako da kombinujem. U second hand odlazim zbog velike količine odeće koja se baca i moramo da imamo svest o životnoj sredini i reciklaži“, priča sagovornica.
Mlada umetnica polovnu odeću doživljava kao neku vrstu eksperimenta jer joj pruža mogućnost da se kreativno izrazi, a ne potroši mnogo novca. „Polovnu odeću kupujem kao neki eksperiment, jer volim da od strare odeće pravim nešto novo“, kaže ona.
Sa njom je saglasan i mladi student. „Najčešće kupujem odeću u prodavnicama koje nisu preterano skupe, ali kupovao sam i u second hand radnjama. Tamo sam našao neke lepe stvari koje nisu toliko skupe“.
Retki su oni koji ne kupuju odeću u radnjama polovne robe, već u radnjama iza kojih stoji brend. „Odeću kupujem u brendiranim radnjama ili preko instragram stranica. U second handu-u nisam kupovala nikada, ali nemam ništa protiv toga“, smatra sagovornica.
I dok su redovi u radnjama polovne odeće svakim danom sve duži, a onih koji sebi mogu da priušte brendiranu odeću sve je manje, na televiziji nas uveravaju da se živi nikad bolje.
Dodaj komentar