Fake vs Fact

Ko su danas kreatori a ko primaoci medijskih poruka?

Kada smo imali samo tradicionalne medije nije bilo dileme ko su kreatori a ko primaoci medijskih poruka. Radio, televizija, novine, odnosno njihovi novinari su bili tu da informišu. Publika: slušaoci, gledaoci, čitaoci bili su konzumenti koji su po pravilu verovali u ono što sa medija dođe, jer „neće valjda mediji da nas lažu“. Sa pojavom novih medija sve se promenilo, zato što su se promenili akteri u komunikaciji.

Danas svako ko ima mobilni telefon može da kreira poruku i plasira je putem društvenih mreža. Tako do građana stižu vesti i informacije o nekom događaju ili pojavi, pre nego što su to kamere i novinari zabeležili. Problem je što se uglavnom takve poruke  postavljaju bez ikakve provere i kontrole, a kontrola i provera informacija pre objavljivanja karakteristična je za sve prethodne medije. I tako, osim što su se promenili akteri, promenio se i način na koji oni kreiraju sadržaj.

Stručnjaci koji se bave proučavanjem medija i medijskom slikom, sve češće postavljaju pitanje šta su zapravo mediji, šta su internet i mediji koji su na njemu zasnovani?

To tehnološko multimedijsko okruženje koje je danas neizbežno ima brojne pozitivne, ali i negativne uticaje na doživljaje i ponašanje ljudi, posebno mladih.

Tako su se npr.  pojavili blogeri, različito organizovane grupe na internetu koje danas funkcionišu kao mediji. Kako proučavaoci ovih pojava navode  – promenilo se zapravo shvatanje medija.

Mediji na našu realnost mogu delovati ili tako da je razaraju, ili tako da je obogate. Eksperti kažu da sve zavisi od toga koliko ih poznajemo i koliko nastojimo, umesto pasivnog primanja njihovih poruka da stvorimo odnos uzajamnog delovanja.  Upravo za to nam je potrebna medijska pismenost koja će nam pomoći da razumemo kako mediji oblikuju našu sliku o svetu i o nama samima. (M. Košir, N. Zgrabljić, R. Ranfl. Život s medijima. 1999.)

Brojna su pitanja u vezi sa ovom temom, a jedno od njih je i sa kojim ciljem se poruke putem medija plasiraju javnosti. Kako mogu uticati na pojedinca? Kojim porukama, koje dolaze do nas, možemo verovati, razlikujemo li korisnu informaciju, objektivnu vest, od lažne vesti ili od propagande, koja nije objektivna – čiji je cilj da promeni ponašanje i stav javnosti.

Ako razvijamo kritičnost prema medijima, razvijamo medijsku pismenost.

Medijsku pismenost ne čine gotova znanja, već se radi o umeću kritičkog prosuđivanja i vrednovanja medijskih sadržaja i o stalnom naporu da se promišljaju skrivena značenja koja se mogu iščitati u podtekstu masmedijskih priča i poruka, koje najviše utiču na život.

Efekti medija su kompleksni. Medijske poruke direktno utiču na nas kao pojedince, ali utiču i na naše porodice i prijatelje, na  društvo uopšte, tako da možemo reći da su neki efekti medija indirektni. Zato, da bismo shvatili pravi uticaj medija, moramo biti svesni i direktnih i indirektnih efekata.

Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.

Dragan Kocić

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Trenutno na radiju

Aerosmith
Za 0 minuta

Pink

Aerosmith
Nicleback
Za 4 minuta

Rockstar

Nicleback
Shy Fx & Liam Bailey
Za 8 minuta

Come Around Slowly

Shy Fx & Liam Bailey
John Mayer
Za 10 minuta

Last Train Home

John Mayer
Simple Minds
Za 13 minuta

Human Traffic

Simple Minds

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend