Medijskoj manipulacij podložne su sve generacije, međutim, mladi su češće na udaru lažnih informacija. Obradović napominje da je ključ upravo u novim generacijama. ‘’Mislim da su neke starije generacije već ispuštene što se tiče medijske pismenosti, pogotovo neki stariji, gde govorim o ljudima od 50, 60 plus. Naravno, ne treba generalizovati, ali jedan značajan broj više ne može da se snađe u ovom izobilju informacija. Za buduće generacije’’, kazao je on.
Dodaje da deca već u najranijem dobu, još od predškolskog perioda treba da se uče osovnim pojmovima, kao na primer šta su to mediji i da se na taj način upozoravaju na sve opasnosti koje nose društvene mreže, koje deca koriste u velikom broju. Ukoliko roditelji ne kontrolišu svoju decu i ne prate šta rade na društvenim mrežama, internet platforme mogu biti velika opasnost. ‘’Živimo u vremenima kada će da medijska pismenost zapravo biti podjednako važna kao i funkcionalna pismenost, tako da je to nova misija opismenjavanja kojoj mi svedočimo’’, pojašnjava.
Kao predstavnik novinarske i medijske profesije, objašnjava da program koji emituju pojedine televizije, poput rijalitija, dovodi do toga da građani budu uljuljkani u laku zabavu, a da zatim ponudi ozbiljne informacije, što dovodi do konfuzije gde čovek prosto ne može da razgraniči realnost od fikcije. ‘’To je oprobana šema kako kad vas neko uljuljka kroz tu laku zabavu a onda ponudi ozbiljne informacije, vi ne možete na pravi način da raščlanite realnost i ono što je blizu fikcije jer vas uvodi u jedan svet koji nema dodira sa realnošću, nego kako je to nazvao autor, to su neki eksperimenti nad ljudima koje on sprovodi što je poprilično strašno nama koji se bavimo medijima’’, istakao je Obradović.
Javlja se veliki broj informacija koje nisu proverene ili nisu istinite, a koje nenamerno ili namerno čine štetu onima koji prate vesti. Kako kaže Obradović, lažne vesti ne mogu da budu vesti, jer ako nisu istinite onda su laž: ‘’Vest je vest, a laž je laž. Taj novi pojam nije dobar i u okviru medijske pismenosti moramo da razaznajemo šta je zapravo vest, šta je proverena istinta informacija, a šta je ono što je laž, manipulacija, dezinformacija i sve ono što navodi čoveka na pogrešan zaključak’’.
Na medijskim radnicima i novinarima je jako velika uloga kada je u pitanju kreiranje društvene svesti, međutim, kod nas uloga novinara nije vrednovana na način na koji bi trebalo da bude. Obradović je uzeo za primer Skandinavske zemlje gde su novinari poštovani, gde su studijske grupe na kojima se izučava novinarstvo i komunikologija elitne grupe.
‘’Svi oni koji završe te studije kasnije imaju i siguran, ali pre svega odgovoran posao, jer su oni ti koji su čuvari demokratije, čuvari tog nekog građanskog duha. Oni su ustvari ti koji postavljaju pitanja u ime građana što je jako odgovorna pozicija. Mi se trudimo da kroz svako predavanjima studentima govorimo koliko je važna njihova pozicija i trudimo se da im prenesemo taj duh i da im kažemo koliko zapravo vrede. Borimo se s time i s tom društvenom stigmatizacijom novinara, autocenzurom i svim onim što prati medijske uposlanike. Mi im govorimo da ta diploma sutra treba da bude nešto što će da bude njihov zabran, da je ta diploma odgovornost, ali u isto vreme da im nudi neki ponos iza kog treba da stanu i da naravno ta diploma znači da će poštovati pravila profesije, etičke norme i sve ono što im mi prenosimo na fakultetu’’, kaže profesor, svestan sa kakvim se problemima suočavaju mediji i novinari u Srbiji.
On je napomenuo da upravo ti mladi ljudi koji izučavaju novinarstvo i komunikologiju, sutradan treba da budu neko ko opismenjava druge: ‘’Naši studenti se sutradan neće školovati samo da budu samo novinari ili stručnjaci za odnose s javnošću, nego će to biti medijski eksperti zapravo medijski profesionalci. Svi oni razumeju medije na najbolji način i što se nas tiče, mislim da smo tu na dobrom putu. Mislim da je jedna od dobrih ideja koju zastupamo, da upravo ti studenti sutra budu neko ko će predavati taj predmet srednjoškolcima, jer oni su ti koji će biti eksperti iz oblasti’’.
Važno je i da profesori koji sada predaju predmete Medijske pismenosti i Jezika i kulture medija, budu istrajniji i da pronađu zanimljiv način kako da mladim ljudima predstave društvene i medijske promene, ali da u toj misiji medijskog opismenjavanja učestvuju i roditelji. Postoji dosta kanala na društvenim mrežama koji se bave upravo ovom temom, što može biti odličan korak neformalnog obrazovanja.
Međutim, i pored predmeta medijske pismenosti koje se uvode u škole, kao i pored aktivnog učestvovanja roditelja, važno je da svi krenemo od sebe. ‘’Sasvim je dovoljno da svako od nas, pogotovo ako se bavi medijima, da li je to nastavnik na tom predmetu, da li je to naš student ili neko od nas sa departmana, jeste da budemo misionari pa da svako od nas krene iz nekog svog bližeg okruženja, da ga menja, da objašnjava. Kao što smo nekad imali misionare pismenosti, mi danas moramo da budemo misionari medijske pismenosti i da govorimo i ukazujemo na sve te probleme na sve te izazove koji mediji danas stavljaju pred savremenog čoveka’’, zaključuje Obradović.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Dodaj komentar