Svaka tehnologija ima svoje prednosti i mane i sa sobom donosi brdo novih stvari sa kojima se treba susresti. “Prvo se pričalo da će nas online nastava zameniti, da će nas to elektronsko učenje zameniti, pa da će nas zameniti hologrami, a sada se priča o veštačkoj inteligenciji. Nije to baš tako I to se neće tako desiti, mala je verovatnoća da će ići u tom smeru. Ono što je važno jested a budemo informisani da znamo šta se dešava I da to ispratimo”, kaže Dragan Ilić. Kako dalje napominje taj neki strah da će nastavnike zameniti nove tehnologije je stalno prisutan.
Dobar primer za primenu novih tehnologija u nastavi je bila pandemija virusa Covid-19. Uprkos drugačijoj nastavi koja se vršila u jeku pandemije, kada se situacija smirila učenici su se ipak na kraju vratili tradicionalnom školovanju. “Rezulatati istraživanja već nekoliko meseci nakon pandemije se svode na nekoliko ključnih stvari. I nastavnici i učenici su rekli da im nedostaje živa reč u neposrednoj nastavi. Sadašnje mlade generacije su od malih nogu vezane za ekreane. Oni su željni pažnje a toga nisu svesni, na tome treba da radimo. Nove tehnologije treba iskoristiti da nam budu resurs za činjenice, asistenti u nastavi ali mi moramo da radimo na živom razgovoru sa učenicima i kritičkom razmišljanju”, ističe Ilić.
Ako se gleda iz ugla nastavnika veštačka inteligencija bi mogla da se iskoristi na dobar način kao asistent u nastavi. Kako nastavnici u Srbiji rade u velikim grupama neophodan mu je asistent. Cilj nastavnika jeste pripremiti mlade ljude za budućnost, koju je danas teško predvideti. “Negativna pojava vezana za veštačku inteligenciju je da učenje napamet gubi smisao. Da bi pilot bio vrhunski on nema vremena da gugla šta raditi kada avion gubi visinu. On je morao mnogo toga da prođe i da uči napamet. Učenje napamet je potrebno, ali ga treba drugačije primenjivati. Veštačka inteligencija je sve kontra od učenja napamet, za tim nema potrebe jer dijalogom sa veštačkom inteligencijom možemo sve. Treba raditi na analitičkom razmišljanju koje smo zapostavili u Srbiji”, kazao je Ilić.
Kada je reč o mogućem plagiranju u nastavi putem veštačke inteligencije njegov stav je da su plagijati sveprisutni u našim životima, u svakoj sferi. Ipak izazov sa novim tehnologijama je prepoznati plagijat. Upravo u tome veštačka inteligencija može biti od pomoći.” Pored tog besplatnog aspekta, postoji još puno nepoznatih servisa. Oni su programirani da prepoznaju da li je nešto napravio računar ili čovek”, objašnjava on. Takođe je istakao da sam nastavnik mora da poznaje svoje učenike i da tačno prepozna da li neki zadatak uradio on ili je u pitanju plagijat.
Na kraju zaključuje da iz biološkog i psihološkog aspekta ni ljudski mozak nije dovoljno istražen. Još se ne može tačno reći šta je svest, šta je učenje i kako sve to funkcioniše. Nivo veštačke inteligencije u smislu analitike и analitičkog razmišljanja je tek ne 5-10 odsto istražen u odnosu na ljudski mozak.
Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.
Dodaj komentar