Otvoreni radio za otvoreno društvo

Mladenović: Problem nisu institucije već pojedinci u njima

Sistem u Srbiji neretko kasno prepozna u kakvom se položaju nalazi žena koja trpi porodično nasilje. Odluku da izađe iz "začaranog kruga" žena donosi teško jer ne veruje u institucije i njihovu zaštitu, a i kada reši da istupi krenu novi problemi. O tome sa kakvim se preprekama suočava i na koji način može da se izbori za svoj mir razgovarali smo sa Majom Mladenović, koordinatorkom iz udruženja HAJR (Udruženje žrtava nasilja), koje je jedinstveno u Evropi jer su ga osnovale žrtve.

Udruženje žrtava porodičnog nasilja ima za cilj da aktivnim angažmanom pomogne svima koji su se suočili sa nekim oblikom nasilja u porodici. Udruženje su osnovale žene koje su nekada bile žrtve nasilja, te posle svega žele da se zajedno uključe u borbu protiv istog.

“Osnivačice su inače bile u Sigurnim kućama i doživljavale porodično nasilje. Samo udruženje postoji pet godina, a u Nišu delujemo dve godine, s tim što ovu zadnju godinu i ne računamo, s obzirom na pandemiju i na sve što nam se dešava. Uprkos tome smo bile aktivne i pokušavale smo sve što je u našoj mogućnosti. Ja, kao koordinator za Niš i za jug Srbije tražim pomoć od svih i od svakog i što se donacija i pravne pomoći tiče i baš ne nailazim na neke odzive”, govori Maja za City Smart radio. Kaže da iz Beograda dobijaju pomoć, ali da to nije dovoljno.

Uloga Udruženja je, kako ističe, da napravi sponu između njih i institucija.

“U više navrata se desilo da žrtva ne sme da se javi instituciji zbog korupcije. Zna da je nasilnik u vezi sa nekim iz policije, suda ili iz Centra za socijalni rad. Te karike su vrlo bitne i trebalo bi više da radimo na tome. Mi jesmo svi vidljivi i prepoznatljivi na lokalu koliko možemo da budemo. Međutim u samim tim delovima u Centru, u Sudu uvek postoji isti “voditelj slučaja”. Mi ne napadamo Centar za socijalni rad ili bilo koju instituciju već pojedince,” jasna je Mladenović.

Problem je, kako kaže, uvek do jedne ili više osoba koje su zloupotrebile svoj položaj i koje su zaštićene jer su deo institucije.

“Kada bi te pojedince izbacili u javnost i kada bi došlo do usvajanja i promene Zakona, onda bi to bila druga priča. Kod nas žrtva nasilja izađe sa decom iz kuće i kaže da je Centar za socijalni rad završio svoj deo posla i smestio ih u Sigurnu kuću”, objašnjava.

Problem, međutim, nastaje kada žrtva izađe iz Sigurne kuće, a nasilnik se vrati iz zatvora. Udruženje je iz tog razloga ušlo u Radnu grupu za usvajanje i izmenu Zakona rodne ravnopravnosti. Sve to, kako kaže, funkcioniše ali je sporo.

“Želimo da žrtve nasilja budu prepoznate i kao žrtve elementarne nepogode jer majka sa decom nema gde da se vrati iz Sigurne kuće. Žrtve se plaše da prijavljuju nasilnike jer zna da će morati da se vrati u isti dom ili da se kad tad sretne sa nasilnikom”.

Maja je i sama bila žrtva porodičnog nasilja, pa se sa gorčinom priseća koliko joj je hrabrosti trebalo da istupi. Danas predstavlja Udruženje koje ima za cilj da utiče na promenu Zakona i skreće pažnju na realne strahove žrtava.

Poručuje da su nasilnici veliki manipulatori i da uvek nađu način da dođu do žrtve, a tako nešto bi trebalo sprečiti dok ne bude kasno. Takođe, za sve to što se ženama dešava moraju da imaju sluha i njihovi poslodavci i da ih podrže, a svako iz institucija mora da radi svoj posao veoma posvećeno i odgovorno.

“To je borba sa vetrenjačama. Nije tačno da imamo besplatnu pravnu pomoć, kao što kažu. To bi značilo da advokat ode sa žrtvom na sud. Deca se hiljadu puta pozivaju na razgovor i isto toliko smo tražili da se ti snimci šalju pa da se na sudu podeli jer se niko ne pita šta je Centar sa žrtvom radio. Sud može da presudi samo na osnovu procene Centra i policije, a često iz Centra nisu dobro uradili procenu. Nakon toga kreće veštačenje koje je mnogo skupo i mnoge majke ne mogu to sebi da priušte”, kazala je.

Iz tog razloga ona apeluje na sve institucije da ne štite one koji ne rade posao kako treba jer će tako uticati na odluku koja može da bude presudna.

“Otvoreni radio za otvoreno društvo” se realizuje u okviru projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, čiji je cilj aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesu donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. ACT sprovode dve nevladine organizacije: Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative.

Marija Jevremčević

1 Komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Trenutno na radiju

Emeli Sande
Za 0 minuta

Shine

Emeli Sande
King Gizzard & the Lizard Wizard
Za 3 minuta

Interior People

King Gizzard & the Lizard Wizard
Honne
Za 7 minuta

What Would You Do (feat. Pink Sweat)

Honne
Her
Za 10 minuta

Fight For You

Her
Robert Palmer
Za 15 minuta

Get it on

Robert Palmer

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend