Društvo

Forum rodne politike: Čitava zajednica mora raditi u korist rodne ravnopravnosti

Zakon o rodnoj ravnopravnosti je usvojen pre 100 dana, a o njegovoj delotvornosti, nedostacima i svemu što se od tada uradilo razgovaralo se na četvrtom Forumu rodne politike pod nazivom "Zakon o rodnoj ravnopravnosti, sto dana posle".

Glavna zamerka je to što je umesto da u fokusu uoči donošenja Zakona budu više prava žena i njihov položaj ekonomski i socijalni, kao i generalno položaj u društvu, pažnja je skrenuta na nazive u ženskom rodu, odnosno rodno senzitivni jezik. Tako su se u Zakonu provukli propusti jer se prašina digla zbog sociološkinje i pedagoškinje, a ne zbog nečeg što bi sutra mogao biti mnogo veći problem.

Zakon nije loš ako se se sve uzme u obzir, ali je mogao biti bolji, veruju govornice. Rodilo se, pa ga treba ljuljati, kako se to u narodu kaže, a šta sve Zakonu nedostaje i koliko se zaista i ljulja, razgovarale su stručnjakinje iz različitih oblasti. Zakon je, kako kažu, glatko prošao, a istovremeno je rodno senzitivni jezik došao do izražaja. Svi problematični delovi u Zakonu su skrajnuti, a fokus je bio na jeziku.

Nevena Petrušić

Učesnice na forumu bile su prof. dr Nevena Petrušić, predstavnica ŽPRS, Tatjana Nikolić iz Centra za devojke, prof. dr Svetlana Tomić, Alfa BK Univerzitet, modoratorka je bila Jelena Petrović, novinarka N1.

Profesorka Nevena Petrušić kazala je da je potrebno imati širu sliku o Zakonu koji se zagovarao od strane Ženske platforme još od 2014. godine. Podestila je da je od 2014. bilo nekoliko nacrta koji su trebalo da budu poslati Vladi na usvajanje, ali se to nije dogodilo do ove godine. Zakon je, kako tumači, sveobuhvatan i obavezuje sve aktere što sa prethodnim predlogom Zakona nije bio slučaj.

“Ono što se meni sviđa kao pravnici jeste da je Zakon na neki način edukativan. Koliko će se Zakon ovaj i svaki primenjivati zavisi od mnogih faktora“, rekla je profesorka Petrušić.

Veruje da je potrebna horizontalna i vertikalna koordinacija, odnosno da čitajući Zakon, primera radi, predstavnici lokalnih samouprava i iz Babušnice i drugih manjih mesta ubuduće znaju kako da se postave i kako da deluju u određenim situacijama.

“Nema ničeg spektakularnog, ali to treba iskoristiti i primeniti”, jasna je Petrušić.

Kako je u centar rasprave nakon uvođenja Zakona došao jezik, jer se zagovaranje da se poštuje i ženski i muški rod podjednako nije svima svideo, profesorka Svetlana Tomić kaže da se radi o dogmi i da je problem religija.

Svetlana Tomić

“Ovde se ne radi o jeziku nego o dogmi i ključni su problem institucije poput Srpske akademije nauke i umetnosti i odbora za standardizaciju koja u sebe uključuje i Maticu srpsku i druge katedre. Nešto što se sa vrha nauke prenosi na obrazovanje i prostire u kulturu. Kada uspete da nametene monopol nad naučnim metodoma i naučnim istinama, svaka potreba za raspravom je izlišna. Jedini problem je što imate problem sa religijom a ne sa naukom”, rekla je profesorka Svetlana Tomić.

Navodi kao primer da su u našem jeziku postojali nazivi poput đakonica pored monahinja, ali su spisi uništeni, a pritisak da se upotrebljava samo muški rod je rastao kako je instanca bila veća.  Tomić takođe ističe da se u nauci dešava skrivanje i iskrivljavanje znanja. Jedan od takvih primera je učenje da su književnice izvršile proboj u 20. veku, a to se prema mnogim pisanim tragovima i svedočenjima desilo sto godina ranije.

Još jedna od govornica bila je i osnivačica Centra za devojke u Nišu koja se redovno susreće sa problemima žena koje su izašle iz nasilja ili se bore da iz njega izađu.

“Složila bih se da Zakon u perspektivi može da bude dobra osnova. Za razliku od drugih Zakona ovde provejava feministička terminologija koje koriste žene iz organizacija“, kaže i dodaje da je jasan i jednostavan za širi auditorujum jer se u suprotnom ne bi primenio.

“Očekujem za sve promene nova dokumenta, koja će morati da ga prate, posebno što se tiče kažnjavanja. Očekujem od feminističkih organizacija da povrate onu energiju i entuzijazam jer će nam trebati. Ono što mi se nikako ne sviđa je da je program sa nasilnicima finansiran iz budžeta, a programi za žene kako iz Sigurne kuće i drugih institucija,  koji još uvek ne postoje, biće iz lokala. Problematično mi je kako je to uneto s obzirom na broj žena koji je učestvovao u ovome“, rekla je Tanja Nikolić.

Najveći problem je što je i dalje broj ubijenih žena u porodičnom nasilju svake godine visok u odnosu na to koliko je društvo kao takvo napredovalo.

“Najveći broj ubistava žena bi mogao biti sprečen da su institucije reagovale”, poručila je profesorka Petrušić.

Prema istraživanjima prethodnih godina se više žena javljalo i prijavljivalo nasilje, dok se ove javlja manje žena, a strahuje se da je razlog taj što postoji manjak poverenja u nadležne organe.

Poruka sa Foruma je da se ovakve i slične organizacije moraju angažovati jer strahuju da se u suprotnom Zakon neće primenjivati, kao što je to bio slučaj sa mnogim Zakonima i da čitava zajednica mora raditi u korist rodne ravnopravnosti.

Marija Jevremčević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Trenutno na radiju

La Femme
Za 1 minut

Le Sang De Mon Prochain

La Femme
Charlie Puth
Za 4 minuta

How Long

Charlie Puth
Leona Lewis
Za 7 minuta

I Am

Leona Lewis
Elton John
Za 11 minut

Don't Go Breaking My Heart

Elton John
Aerosmith
Za 15 minuta

The Other Side

Aerosmith

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend