Društvo

Pravoslavni Hrišćani danas proslavljaju Uskrs

Image by Couleur from Pixabay
Na današnji dan pravoslavni Hrišćani proslavljaju Uskrs, nazvan i najradosnijim hrišćanskim praznikom. Prema verovanjima, na ovaj dan Isus Hrist je ustao iz groba, a njegovo vaskrsenje za pravoslavce predstavlja pobedu vere i pobedu života nad smrću. A zbog čega se za ovaj dan farbaju jaja i čega su ona simbol, šta simbolišu zečevi i kako se to sve uplelo u ovaj hrišćanski praznik?

Uskrs, to jest Vaskrs, u Pravoslavnoj enciklopediji se opisuje kao “glavni hrišćanski praznik u čast Vaskrsenja Hristova”. Međutim, običaji koji ga prate povezani su sa paganskom religijom koja se održala na prostoru Balkana. Koji su neki od najvažnijih običaja na ovaj praznik?

Na dan Uskrsa se na našem prostoru ukućani “tucaju” jajima. Oni se takmiče čije je jaje najjače uz reči “Hristos Vaskrse”, “Vaistinu Vaskrse”. Obavezan je i običaj darivanja jajima, koja se moraju darovati svakome ko dođe u kuću. U nekim krajevima, jaja se nose i na grobove preminulih predaka.

Prvo jaje koje je domaćica ofarbala ostavljalo se na stranu do idućeg Vaskrsa da bude “čuvarkuća”. Za njega se veruje da ima posebnu moć, moć da čuva ukućane i donosi sreću i blagostanje. Ovo jaje se ponekad zakopavalo u dvorište ili polje jer se verovalo da štiti useve.

Iako na našim prostorima nije toliko uobićajeno, na Zapadu je karakteristika praznika i Uskršnji zec. A odakle potiču svi ti običaji i kako su uopšte povezani sa Hrišćanstvom i Hristovom smrću?

Enciklopedija Britanika kaže da su jaja “istaknuti simbol novog života i uskrsenja”, a zečevi su bili simbol plodnosti. Jaje simboliše i obnavljanje prirode i života u proleće, kada se ovaj praznik i proslavlja. Sa jajetom je povezan motiv savladavanja smrti kroz život koji je zatvoren u jajetu. A za zeca se smatra da je bio poznat kao izuzetno plodna životinja i zato je simbolizovao dolazak proleća.

Kako su ovi simboli postali obeležje Hrišćanstva? U procesu “hristijanizacije paganskih religija” bilo je lako povezati Isusovo uskrsenje sa slavljenjem “prelaska iz smrti (zime) u život (proleće)”. Prema rečima Filipa Voltera, profesora srednjovekovne književnosti, pagani su zahvaljujući tome lakše uvrstili “hrišćanske proslave” u svoj kalendar, što je i doprinelo njihovom masovnom preobraćenju na hrišćanstvo.

Još jedno objašnjenje ovih simbola jeste da su se koristili u čast boginje Eoji ili Ester. Njen praznik bio je u znak proslave obnavljanja života u proleće i zato ga je bilo lako učiniti ga proslavom Isusovog uskrsenja iz mrtvih.

Današnji pravoslavni Hrišćani praznik proslavljaju kao dan Hristove pobede nad smrću. Pravoslavno verovanje je da je Vaskrs najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih. Pravoslavni Hrišćani Vaskrs slave tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.

Uskrs je takozvani pokretan praznik. Praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje, nikada ne pre ravnodnevnice. Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja.

Katarina Mladenović Đorđević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Trenutno na radiju

Gabriella Cilmi
Za 2 minuta

Invisible Girl

Gabriella Cilmi
Mariah Carey
Za 6 minuta

Vision of Love

Mariah Carey
Madness
Za 9 minuta

Coldest Day

Madness
Wham
Za 12 minuta

A Ray of Sunshine

Wham
Aha
Za 17 minuta

Slender Frame

Aha

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend