Projekat „Bora bira, Bora kompostira“ ujedinio profesore i učenike

Kako je procenat hrane koja se baci veliki, pogotovo na velikim odmorima, profesorka biologije gimnazije „Bora Stanković“ Jasmina Manojlović osmislila je način kako da se ta hrana umesto da završi na deponiji, dobro iskoristi. U dvorištu gimnazije postavljene su posebne kante, a u pravljenju komposta učestvuju i učenici i profesori.

„Mi smo želeli da učinimi nešto malo za nas, a mnogo na globanom nivou. Razmišljali smo „deluj lokalno, misli globalno““, kazala je za City Smart profesorka Manojlović.

Objašnjava da su želeli da ostaci hrane koje učenici ne pojedu posle odmora ne završe na deponiji gde bi u nekontrolisanim uslovima moglo da dođe do razgradnje i oslobađanje velike količine ugljen-dioksida, vodonik sulfida.

Od ostataka hrane napravili su biorazgradivo đubrivo u dvorištu škole, a taj kutak ujedno polako postaje ogledna učionica.

„Postoji više načina kako da dobijemo đubrivo, a mi smo iskoristili metodu kompostiranja gde smo želeli da pored drugih razgradivih biosupstanci iz našeg dvorišta poput lišća i trave uz kontrolisane uslove u komposištu iskoristimo ostatke hrane, izvršimo njihovu oksidaciju i dobijemo sve molekule koje su biljkama potrebni. Kompost ne bi imao nikakvog smisla ako mi to ne bi iskoristili, pa smo dobili ideju da napravimo organsku baštu kako bi biljkama vratili sve ono što su biljke fotosintezom ugradile“, rekla je profesorka Jasmina Manojlović.

Dodaje da prave i tečni kompost uz pomoć kišnice, voća, povrća, pa čak i kora od banana i krompira. Na taj način organsko đubrivo bude spremno za oko mesec dana.

Đibrivo, kaže profesorka Manojlović, vremenom oslobađa veliku toplotu, pa veruju da će kroz neko vreme moći da zatvore baštu i komposište koriste kao prirodno zagrevanje.

„S obzirom na to da su učionice veoma blizu bašti, ova eko bašta bi mogla da postane ogledna učionica, gde će učenici svih razreda moći da proveravaju znanje pod vedrim nebom iz primenjenih nauka“, kazala je i dodala da je ovo odlična prilika za vršnjačku edukaciju.

Učenica četvrtog razreda ove gimnazije Jana Milenković kaže da je bašta plod njihovog rada i truda, a ideja se rodila pre nekoliko godina.

„Jako nam je drago što smo konačno imali priliku da sve ostvarimo. Predstavlja vid komunikacije između profesora i učenika, mesto gde možemo da se bavimo ekološkom svešću na nekom višem nivou“, rekla je Jana, a njen školski drug Nenad Maksimović sa treće godine, baštu vidi kao kreativni rad koji je dobro došao nakon karantina i nepovoljne epidemiološke situacije.

Todorović Olivera, profesorka istorije objašnjava da je bašta nastala u okviru projekta „Foody“, a organizator je Tehnički fakultet iz Novog Sada i profesor Nemanja Stanisavljević koji je Fulbrajtov stipendista.

„Cilj je da uključe petnaest srednjih škola, a planirano je 350 učenika na nivou čitave zemlje koji će se edukovati iz oblasti reciklaže. Ovo je već četvrta godina kako se projekat realizuje, a ove godine je tema reciklaža hrane“.

Profesorka Todorović ističe koliko je važno naučiti kako da se tretira otpad, te da posle svakog obroka, ono što ostane sortiramo i iskoristimo kako bi se energija nastavila.