Društvo

Smrt koja opominje

Prošlo je 13 godina od tragične smrti glumca Dragana Maksimovića. Isto toliko godina, krivci za njegovo brutalno premlaćivanje nisu dostižni pravdi. Postavlja se pitanje zašto je ta smrt gurnuta na margine šireg društvenog interesovanja.

Pre dve godine, veliki broj fasada u samom centru Niša, ukrašen je grafitima sa likom glumca Dragana Maksimovića i porukom: „Glumca Dragana Maksimovića, ubili su fašisti. Nema zaborava! Nema oproštaja!“. Grafite je potpisala AFANI, u kojoj su prepoznati Antifašisti Niša. 

Ti neobični grafiti, sasvim sigurno, zbunili su tada jedan broj Nišlija, pošto, zahvaljujući velikom ćutanju o Maksimoviću preko deset godina, malo ko je i znao na koji način je fenomenalni glumac završio najvažniju ulogu – sopstveni život. A ta smrt je toliko opominjuća da je ćutanje uvredljivo gotovo kao i činjenica da eto ni 13 godina kasnije niko nije odgovarao za nju.

Dragan Maksimović je brutalno pretučen, usred bela dana, u strogom centru Beograda od grupe neonacista, pripadnika Srpske divizije „Krv i čast“/Combat 18, integrisanih sa najmilitantnijim delom navijača fudbalskog kluba Rad, United Force.

Pretučen je zverski jer je bio tamnoput i obesnim nasilnicima je zaličio na Roma. Pretučen je jer je tog dana Rad izgubio utakmicu od Obilića. Pretučen je, tek tako, na očigled prolaznika ali i vlasnika restorana „Beli Grad“ u kome je tek minut pre toga sedeo.

Polomljene su mu butna kost i karlica. Nanete nebrojene druge unutrašnje povrede, pošto ga je čitava grupa gazila, šutirala i udarala. Njegov, hroničnim bolestima (astmom i dijabetesom), već oslabljen organizam nije imao ni teoretske šanse da preživi. Uprkos dva bolnička meseca i napora lekara. Tako se Maksimovićevo premlaćivanje,  početkom februara te 2001. godine, pretvorilo u ubistvo. U Zločin bez Kazne. Kao tek jedan izolovani incident stavljen ad acta, jer po tvrdnji nadležnih, pretučeni i gotovo na ivici kome sve do smrti, sam glumac nije insistirao na pronalaženju krivaca!? Ne kao zastrašujući društveni fenomen kome se mora istražiti uzrok.

Pet godina se ni šapatom nije govorilo o Draganu Maksimoviću, čoveku i glumcu čije se uloge Mise u Karanovićevom „Petrijinom vencu“ i dalje sećaju sa poštovanjem ljubitelji filma, možda i ne sluteći, kako je besmisleno užasavajuće okončao život. Tek 2006. setile su ga se kolege. Umesto insistiranja na otvaranju istrage i pronalaženju krivaca, zadovoljili su se tek postavljanjem spomen ploče na Zelenom Vencu. Ploča je ubrzo zatim vandalizovana fašističkim simbolima ali ni to, čini se, nije uzdrmalo letargičnu srpsku javnost, niti je ikome ukazalo ne samo na prisustvo ubica, već i na to da su se osokoljeni ne-reagovanjem, osilili i ojačali.

Pre dve godine, 2012, desili su se grafiti u Nišu sa početka ove priče, kao opomena i podsećanje da ipak ima onih koji nisu zaboravili na nesrećnog glumca ali ni one koji su tu smrtnu presudu ispisali.

Manje od dve godine kasnije, grafiti su čudno izmenjeni. Na svim je crnom farbom prefarban deo gde se za ubistvo Maksimovića krive „fašisti“. Kome je to moglo da smeta i zašto?

Logično fašistima koji možda nisu ponosni na to ubistvo pošto Maksimović nije bio njihova tipična ciljna grupa.Ili pak sam termin fašisti smatraju uvredom, pošto NS grupacije (nacional socijalisti) bar ako je verovati onom što pišu na veoma aktivnim forumima i sajtovima, tvrde da nacional-socijalisti i fašisti nisu jedno te isto.  Zanimljivo je da je tik uz njih, ispisana parola koja veliča „Krv i Čast“. Inače tih novih parola : „Živeo krv i čast!“ ima na svakom koraku, na fasadama svih centralnih objekata u gradu. A ima i nekih drugih grafita za koje slučajni prolaznici verovatno i ne slute kakvu simboliku kriju. Najčešći od svih je znak Fronta, krsta u krugu, znanog i kao Keltski krst. Viđa se i takozvani Afrikaner, trokraki krst, znak rasnog razdvajanja i aparthejda.

Ništa ređe mogu se ugledati i natpisi C-18, skraćenica od Combat 18, kako se naziva borbeno krilo Srpske divizije „Krv i čast“, po uzoru na britanske neo-naciste. Zanimljivo je da brojevi 1 i 8 predstavljaju prvo i osmo slovo abecede A i H, simbolično inicijale Adolfa Hitlera.

Pored pomenutih, tu i tamo se susreću i drugi numerički simboli od kojih su dva vredna objašnjenja. Prvi je broj 14 koji simboliše 14 reči koje je izgovorio najpoznatiji neonacistički američki apologeta Dejvid Lejn, osuđen na 190 godina robije :“We must secure the existance for our people and future for white children“ (Moramo osigurati egzistenciju za naš narod i budućnost za belu decu). Narečeni Dejvid Lejn je inače, o srpskom ogranku Krvi i Časti imao visoko mišljenje, pošto je prema njegovoj izričitoj želji, deo njegovog pepela posthumno poslat u 14 zemalja, među njima „sabraći“ u Srbiji da bude rasut po srpskoj zemlji!?!

Uz broj 14 vrlo često se ispisuje i broj 88, koji preveden sa jezika naci simbola znači HH i skraćenica je za „Heil Hitler!“, što ne treba dodatno tumačiti.

Ko ispisuje takve parole u Nišu i ima li razloga za zabrinutost?

Ako je verovati podacima, koje sami pripadnici ovih grupacija međusobno razmenjuju na forumima u zemlji ali u inostranstvu, jedinica divizije Krv i čast u Nišu je jedna od najbrojnijih i najaktivnijih u zemlji.Treba se prisetiti da je aprila 2008. nadomak Niša, na Kameničkom visu, policija posle dojave seljana,  prekinula organizovanu proslavu rodjendana Adolfa Hitlera i tom prilikom uhapsila oko 20 osoba od kojih su neke bile naoružane.  

Iako se, uopšteno, rad ovih grupa obavlja gotovo ilegalno i primetan je kroz veoma aktivno učešće na forumima ali i kroz sve češće grafite po zgradama, zaista je jako teško precizno utvrditi koliko mladih ljudi iz našeg grada učestvuje u negovanju NS ideologije a pre svega je i dalje prilično teško razumeti zašto. U jednom intervjuu iz prošle godine, koji je za izvesni  neonacistički magazin  Revolucionar, a koji su preneli neki neonacistički internet sajtovi, dao anonimni pripadnik niškog ogranka Krvi i Časti, on naglašava da je niški ogranak, nastao 1997. i da je veoma jak i dobro organizovan, da se omasovljava, i tome slično a da sa druge strane antifašisti (antifa pacovi kako ih nazivaju u naci slengu) ne postoje organizovano u gradu.

Iako se čini da je delovanje ovakvih grupacija benigno i bezazleno pošto se svodi na internet delovanje ili na ispisivanje grafita po fasadama, te prefarbavanje tzv. antifa parola, gorak osećaj ostavlja činjenica da se neonacizam, prerušen u nacionalizam, u krajnjim programskim osnovama uglavnom svodi na propagiranje teze da svaki pripadnik i sledbenik mora biti spreman da zarad navodne nacionalne revolucije „ide do kraja“. 

Šta to znači, „ići do kraja“, glumac Dragan Maksimović je osetio dok su  „martinke“ obesnih sledbenika nacizma, prerušenih u navijačke dresove, lomile kost po kost u njegovom ionako nejakom telu. I to se ne sme zaboraviti! I mora se ponavljati iznova i iznova kao opomena vlastima koje se bave ovih dana skidanjem Vučićevog šaljivog snimka iz Feketića a ne pada im po svoj prilici na pamet, da bi mogli da se pozabave svim tim sajtovima putem kojih se nesmetano regrutuju novi mladi jurišnici koji će jednog dana biti spremni da „idu do kraja“. Do kraja u sakaćenju i premlaćivanju ljudi samo zato što su druge boje kože, druge vere ili tek tako da bi pridobili simpatije „sabraće“ i uspešno prošli proces inicijacije u zloslutno naci bratstvo. U ime navodne ljubavi prema Srbiji ili u ime glorifikacije najomraženijeg čoveka i najmasovnijeg ubice XX veka? Jedno sa drugim nikako ne ide.

CITY SMART

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali

Trenutno na radiju

Elle King, Miranda Lambert
Za 1 minut

Drunk (And I Don't Wanna Go Home)

Elle King, Miranda Lambert
Sophie Ellis Bextor
Za 5 minuta

Crying at the Discotheque

Sophie Ellis Bextor
Soultans
Za 8 minuta

I Heard it Through the Grapevine

Soultans
Michael Mcdonald
Za 13 minuta

Reach Out, I'll Be Re

Michael Mcdonald
Vaya Con Dios
Za 16 minuta

The Moonshiner

Vaya Con Dios

Amber Alert

City Smart Club

Vremenska prognoza

NIŠ
Send this to a friend