Društvo Obrazovanje

Vulgarizmi i psovke postali su standard srpskog jezika

Vulgarizmi, psovke, nasilan i uvredljiv govor, pakost, lični napadi, sve su to postale uobičajene stvari u srpskom jeziku danas, smatra Gordana Đerić, lingvista i antropolog. Zašto je to tako, da li se i u kojoj meri jezik pokvario? Ona je o tome govorila na predavanju organizovanom u susret Međunarodnom danu jezika, koji se obeležava 21. februara.

Kao posebno zabrinjavajuće u našem jeziku, ova stručnjakinja istakla je neumeće razgovora. To se ogleda u jeziku u kome je standard upravo sve ono što je u drugim jezicima tabu, kaže ona. U medijima se, opominje, često koristi burazerski, mafijaški rečnik.

“Mi ne umemo da razgovaramo. Sve se svodi na doskočice, psovke, lične uvrede pakost i zavist. Lično uvredljiv govor se u ovom društvu nagrađuje, dok je u drugim jezicima to tabu ili čak kažnjivo. Mi smo psovački govor stavili u rang elitnog govora. Ako je nasilni govor postao standard, sledeći korak jeste potpuna blokada razgovora, neumeće razgovora”, objašnjava Đerička. Ona dodaje da se psovke i ružan govor mogu videti bukvalno svuda – od knjiga do filmova i emisija.

Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se 22 godine zaredom. Kada je reč o maternjem jeziku, smatra se da su svi jezici sem engleskog ugroženi. Kako je autorka “Rečnika suvišnih reči i izraza” istakla, ovaj dan ima više komemorativni, nego slavljenički ton.

Ona je na predavanju “Kako danas govorimo srpski jezik?” kazala da se ne radi se o smrti jezika, več o njihovoj smeni. Reči se menjaju sa političkim promenama, a neke od promena uslovio je čak i kovid. Građani sa kojima je Đerička razgovarala bili su revoltirani rečima koje se pojavljuju u medijima i nameću se kao standard. Ipak, ona kaže da svaka reč ima svoj vek trajanja, bar kada se radi o novim kovanicama.

Autorka je govorila i o svom radu – Rečniku suvišnih reči i izraza. U njemu se nalaze reči koje su korišćene poslednjih 20 do 30 godina. Ona naglašava da nije želela da neke reči izbaci iz upotrebe. Podvukla je da su te reči već obesmišljene i obeznačene, dok se ona u knjizi bavi time.

Na predavanju je bilo reči i o rodno senzitivnom jeziku, promeni pojedinih jezičkih normi i jeziku mladih. Što se tiče čuvanja jezika, to je individualna stvar i nešto na čemu svako od nas treba lično da radi. Mnogi zaista pristupaju tom zadatku iz ljubavi, dok se neke vrednosti, čini se, namerno urušavaju, zaključuje predavanje Gordana Đerić.

Predavanje su organizovali Eu info kutak Niš i Eu info kutak Novi Sad. Na Međunarodni dan maternjeg jezika, u nedelju 21. februara, oni će na svojoj fejsbuk stranici deliti šest rečnika autorke Gordane Đerić. Zainteresovani mogu učestvovati u nagradnoj pitalici.

Katarina Mladenović Đorđević

Dodaj komentar

Kliknite ovde da biste komentarisali