U Francuskoj se na Uskrs, posle tradicionalne mise i potrage za skrivenim jajima po bašti, porodica okuplja oko pečenog jagnjeta na trpezi, a za sutradan je obično predviđen porodični izlet, dok se na jugozapadu zemlje u Uskršnji ponedeljak pravi džinovski omlet.
Italijani ovaj praznik dočekuju uz kolombu, kolač u obliku golubice koja je simbol dobrih vesti, a sličan zlatnožuti uskršnji kolač, koji se naziva mona, peče se i u Španiji, ponegde i s jajima koja se ređaju po površini pre pečenja.
U Engleskoj na prazničnom stolu umesto jagnjetine uglavnom služe šunku, dok su uskršnja jaja i tamo obavezan deo praznika. Mali Englezi često idu od kuće do kuće tražeći slatkiše.
Takav običaj je prisutan u Finskoj, gde deca na Uskrs, maskirana u starice ili veštice, kucaju na komšijska vrata i dobijaju bombone i čokolade. Tradicija „uskršnjih veštica“, koja se naziva Virpominen, potiče iz legende, prema kojoj trolovi i veštice izlaze između Velikog petka i uskršnje nedelje.
U skandinavskim zemljama se veruje i da na Uskrs treba ustati rano jer se tada može videti kako Sunce pleše. Žuta boja sunca je, inače, boja kojom se ukrašavaju jaja u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj.
Švajcarci uoči Uskrsa ukrašavaju izvore i fontane, odajući počast vodi, koja je neophodna za život, a Uskrs je praznik obnovljenog života.
U Poljskoj na Uskršnji ponedeljak prijatelji jedni druge polivaju vodom kako bi „sprali grehe“, pa se zato taj dan i naziva Smigus Dingus, što znači „mokri ponedeljak“.
Poljaci jaja boje ili ukrašavaju lanenim vlaknima, dok se Rusi pridržavaju tradicionalnog kuvanja jaja zajedno s ljuskom od crnog luka. Rusi za trpezom uživaju u jagnjetini na maslacu ili pečenoj šunki, za desert se slade kuličom – kolačem od kiselog testa s rumom i šafranom, a tu je i paška, „čizkejk“ u obliku piramide.
I Grci Uskrs dočekuju uz jaja i jagnjetinu, kao i mageiricu – supu za jagnjećom iznutricom, a svi za stolom se potom s tri prsta „tucaju“ jajima, koja su uglavnom obojena u crveno – simbol Hristove krvi.
U Nemačkoj, tradicionalna uskršnja vatra okuplja uveče roditelje i decu, kao simbol Sunca, koji slavi proleće i kraj zimskog perioda. Nemci imaju još jedan običaj – to je Osterbaum, uskršnje drvo ili žbun ukrašen obojenim ljuskama od jaja, kao plodovima koji simbolizuju povratak toplote.
U SAD uskršnji zeka donosi deci čokolade, bombone i mančmelou. Američki predsednik na Uskršnji ponedeljak organizuje veliko kotrljanje jaja u vrtu Bele kuće.
Dodaj komentar