Na čelu Osnovne škole „Nadežda Petrović” nalazi se direktorka Lidija Ćirić. Zajedno sa timom svojih zaposlenih, ona dolazi do rešenja kako da prikupi novac za učenike i time im obezbedi sve što im je potrebno. Jedan izvor prihoda predstavlja njihova njiva, koja je u vlasništvu škole, a na kojoj aktivno rade nastavnici, roditelji i učenici. U početku su na njivi samo kosili travu, dok nisu osnovali Učeničku zadrugu, preduzeće u preduzeću, čiji je zadatak da proizvodi i plasira proizvode. Tada su se iznosili predlozi i ideje, a glavno pitanje bilo je šta gajiti. Prvo su gajili pasulj, zatim krompir i sve im je to uspevalo, ali se i pored toga šljiva pokazala kao najbolje rešenje.
„Nešto nam je trebalo da bude trajno, da budemo prepoznatljivi u Srbiji po nečemu. Pošto je ovo vinogradarski kraj, voćarski kraj, mi smo odlučili da to bude baš šljiva”, navodi direktorka škole. Ideja je bila da se šljiva gaji, suši, a zatim prodaje. Minisarstvo prosvete doniralo im je potrebne mašine i 280 sadnica, a od grada su dobili sušaru. Među planovima za budućost je, pored sušenja šljive, i sušenje drugog voća, povrća i žalfije.
U osnovi svega nalazi se želja zaposlenih u školi da deci obezbede besplatne knjige, sveske i obrok. Njihova škola radi jednosmenski, a učenici u školi ostaju do 16 časova i rade sa nastavnicima domaće zadatke. „Jednosmenska nastava služi da decu motivišemo da manje sede kući sa kompjuterima, a da više rade i da se rekreiraju”, ističe direktorka. Učenicima je obezbeđen niz različitih aktivnosti, ali nemaju obrok, što je pokretač svih planova za proizvodnju i prodaju.
Iako nemaju mogućnost da priušte obrok svojim učenicima pre nego što šljiva rodi, uspevaju da im obezbede karte za bioskop, predstave i muzej. Matura je učenicima osmog razreda takođe besplatna. Novac se koristi i za mnoge humanitarne akcije, a deo odvoje i za opremanje škole. Ove godine učenicima su obezbeđeni udžbenici.
Njiva nije jedini izvor prihoda
Nastavnica hemije Katarina Arsić spojila je teorijsko znanje svog predmeta sa praktičnim radom i sa učenicima radila na proizvodnji sapuna. Svoje proizvode prodavali su u okviru Dana sićevačke berbe, a sami sapuni napravljeni su, kako kaže, lakšom metodom, koja je bezbedna za učenike. Sapuni su napravljeni korišćenjem glicerina, baze za sapun i prirodnih sastojaka – eteričnog ulja lavande, sušene lavande, cimeta, ovsenih pahuljica. Tako su dobili prirodne sapune, a u planu su i sapuni dobijeni složenijom metodom u kojoj će učenici biti asisteni.
„Učenicima je sve u čemu mogu da učestvuju interesantno. Oni rado učestvuju i jedva čekaju da nešto rade”, kaže nastavnica hemije. Iako nemaju mogućnost da urade velike eksperimente koji prate nastavu, ipak urade sve što mogu, ako supstance nisu opasne. Katarina se trudi da njeni učenici bolje shvate i povezuju sve ono što uče sa onim što ih okružuje u svakodnevnom životu. „Svakako je bolje otkriti nešto novo, nego sedeti kod kuće i igrati igrice”, dodaje nastavnica Katarina.
Škola u Sićevu ima aparate pored kojih učenici stiču i praktična znanja. Zajedno sa Nikolom Sejmanovićem, nastavnikom informatike i računarstva, koristeći CNC laser, učenici prave proizvode poput drvenih privezaka. „Deci je to mnogo zanimljivo zato što mogu nešto praktično da vide. Mogu da vide svet odraslih – kako se radi, kako ide prodaja”, kaže nastavnik. Prodaja nije velika, te od prodatih proizvoda mogu da kupe nov materijal i da pokriju jedan deo učeničkih troškova, kao što je ekskurzija.
Učenici koriste kompjuterski program predviđen nastavom, a ono što naprave u programu povezuje se sa laserom. Aparati su bezbedni i učenici ne mogu da se povrede, ali svakako ne rade na mašinama, već prave programe, šmirglaju proizvode i gledaju.
Sićevačka škola poseduje i laptopove za svakog učenika, koji se po potrebi raspakuju, a zatim se vraćaju na svoje mesto. Obezbeđeni su i tableti i pametne table. Direktorka i zaposleni dolaze do novih ideja, a imaju i mnogo planova za budućnost, kako bi poboljšali uslove svojim učenicima.
Dodaj komentar