Želja da studira u inostranstvu javila se u srednjoj školi, a s godinama je bivala samo jača. „Još od srednje škole sam imala želju da vidim kako je to živeti i studirati u inostranstvu. Mogla bih da kažem da je u pitanju neki nedostatak našeg školstva ili usavršavanje u oblasti koja nije dostupna u Srbiji, ali istina je da me je najviše znatiželja vukla da odem iz svog grada i upoznam drugačiji život“, započinje priču Jovana za City Smart.
Studije u inostranstvu donele su joj nova saznanja, poznanstva, ali i prijateljstva. „Ne mogu da opišem koliko je čitava atmosfera drugačija kada ljudi iz različitih zemalja i kultura dele svoje viđenje sveta, kada poredimo kako se gde živi, kada Srbi, Kirgizi, Brazilci, Južnoafrikanci, Mađari, Vijetnamci i ostali govore o istoj temi svako iz svog ugla. Takvo iskustvo donosi jednu novu perspektivu“, priča studentkinja.
Život u drugoj zemlji omogućio je Jovani da bliže upozna drugu kulturu, ali uoči sličnosti između naroda, te da kako sama kaže shvati da zapravo nismo toliko različiti.
„Ono što sam jako brzo shvatila kada sam se susrela sa drugim kulturama jeste to da uopšte ne poznajem druge kulture. Van onoga što donosi globalizacija, a što je uglavnom zapadnjačka kultura, ljudi generalno jako malo znaju o drugim kulturama. Druga stvar koju sam naučila – naša kultura ima jako mnogo sličnosti sa kulturama koje se na prvi poged čine potpuno drugačijim, recimo sa kulturama Mađarske, Kazahstana, ili Turske“, priča sagornica.
Dodaje da je tek pri susretu sa drugim narodima shvatila koliko se naša predstava o drugima zasniva na stereotipima: „Ono što sam takođe shvatila odnosi se više na mene samu nego na kulturu – shvatila sam koliko sam stereotipa gajila, a kojih nisam bila ni svesna; a takođe sam shvatila i koliko mnogo stereotipa se pokaže tačno (kako o drugima, tako i o nama Srbima).
Ipak koliko god je selidba u drugu državu bila uzbudljiva i donela pregrš novih stvari, Jovana kaže da je pred nju postavila i mnogo novih, svakodnevnih izazova o kojima možda i ne razmišljamo kada pravimo planove. Još dodaje da je sve to samo deo odrastanja te da je naučila koliko je važno imati oko sebe prave prijatelje koji će se naći kad god zatreba, a već prvih dana u Mađarskoj imala je prilike da ih upozna.
„Još uvek se snalazim. Koliko god selidba u drugu državu bila uzbudljiva, ona dolazi uz mnogo praktičnih problema o kojima studenti i ne razmišljaju. Sređivanje papirologije je noćna mora i traje mesecima. Pored toga, prvi put sam se našla u situaciji gde moram sama da obavljam baš sve kućne poslove. To znači da često zovem mamu ili tatu da pitam koliko dugo treba da pečem piletinu ili na kojoj temperaturi smem da perem sintetiku.“, kaže uz osmeh.
Kada je o samim studijama reč, predavanje i učenje na engleskom jeziku su dobra prilika da se usavrši jezik, a što se mađarskog jezika tiče, Jovana se nada da će ga do kraja studija savladati jer, kako kaže poslovica, vrediš onoliko koliko jezika govoriš. Ipak želja joj je da se po stečenoj diplomi vrati u svoj rodni grad oplemenjena novim iskustvima koje će se nada se, pretočiti u priču, jer je za nju kako kaže pisanje ne samo hobi, već i potreba duše.
Dodaj komentar