Religija i običaji: Proslava Uskrsa u Srbiji – zašto se farbaju jaja

Pravoslavni vernici u Srbiji proslavljaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika – Uskrs.

Prema religiji, ovaj praznik označava vaskrsnuće Isusa Hrista iz mrtvih, što se smatra pobedom vere i života nad smrću.

Uskrs je klizni praznik, koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.

Za vernike, uskršnje slavlje je i kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su uskršnja jaja koja se, prema drevnom običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene Hristove krvi.

Prema predanju, prva jaja je caru Tiberiju poklonila Marija Magdalena, koja je u Rim došla sa porukom o vaskrsenju.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i tako uskršnje crveno jaje znači radost – i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Prema tradiciji, jaja se boje na Veliki petak, a prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do sledećeg Uskrsa i naziva se čuvarkuća.

• Đurđevdan u Gori: Buđenje proleća uz rituale koji okupljaju porodice
• Drevni plamen petrovdanskih lila – u fotografijama
• Surva: Živa tradicija paganskih korena u Bugarskoj

Uskrs se praznuje i u drugim zemljama sveta u kojima se poštuje Julijanski kalendar.

Zašto je običaj da se farbaju jaja?

Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda, dakle još i pre Hrista i njegovog stradanja.

Jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.

U kontekstu Uskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku.

Postoje mnoga predanja o vezi sa ovim običajem.

Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku.

Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali.

U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.

Prema drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni.

Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđeljenje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja.

Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: ‘Hristos Vaskrse’, a sva jaja u korpi postala su crvena.

• Kako i gde je započelo razapinjanje na krst
• Kako je Isus zaista izgledao
• Uskršnji zeka: Evolucija jednog simbola

Ipak, postoje i legende koje čin farbanja jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja.

Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo.

Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.

Simbolika svih priča je ista – jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i Hristovo vaskrsenje.

Izvor: Istorijskizabavnik.rs

Pogledajte BBC fotografije:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk