Tišinu kišnog jutra u ulici Kralja Milutina u Beogradu prekinuo je zvuk sirene u 8 sati i 41 minut, kada se pre tačno godinu dana desilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.
Tada je maloletni učenik škole hicima iz pištolja ubio devetoro učenika i čuvara, ranivši petoro đaka i nastavnicu.
Ubijeni su Bojana Asović, Ana Božović, Katarina Martinović, Mara Anđelković, Ema Kobiljski, Sofija Negić, Andrija Čikić, Adriana Dukić, Angelina Aćimović i Dragan Vlahović.
Prva godišnjica zločina obeležena je u glavnom gradu Srbije komemorativnim programom „Buđenje“.
„U toku prethodne godine nismo posvetili dovoljno pažnje svim pitanjima koja nas i dalje muče.
„Zašto nam se desila ova tragedija, kakve su posledice, i najvažnije, šta treba da promenimo kod sebe i u društvu da nam se ovakve stvari u budućnosti ne bi dešavale“, rekao je profesor Aleksandar Baucal, član Multidisciplinarnog tima za uspostavljanje Memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve.
- Tate i ćerke iz „Ribnikara“: Najveća ljubav i nesaglediva tuga
- Nastradala deca iz Ribnikara i Dragan, čuvar „koji je đake znao po imenu“
- Kad advokati zaplaču: Jedna priča o suđenju za ubistva u Ribnikaru
Pognutih glava, sa vencima i svećama u rukama, kolona ljudi je tokom celog dana u tišini prilazila ulazu škole odajući počast žrtvama.
„Ovo nije samo mesto gde se polaže cveće.
„Ovo je bolna tačka u gradu, koja je dobila svoju formu i koja će tu ostati sve dok Memorijalni centar ne bude dobio svoju fizionomiju“, rekao je Bratislav Tošković, arhitekta i član Multidisciplinarnog tima.
Deo ulice u kojoj se nalazi škola, od Njegoševe do Krunske, nazvan „Prostor tišine“, bila je zatvorena za saobraćaj kako bi građani tokom celog dana tu mogli ostaviti cveće, zapaliti sveću i upisati se u knjigu sećanja, u prostorima određenim za to.
Školski prozori i čitava fasada na toj strani zgrade su prekriveni belom tkaninom sa iscrtanim plavim pticama, a postavljeno je i 10 svojevrsnih metalnih jarbola na trotoaru.
Desetak minuta hoda od škole Vladislav Ribnikar, komemorativni događaj nastavljen je u parku Tašmajdan, kod spomenika pesnikinji Desanki Maksimović, oko koga su postavljeni beli šatori.
Iza spomenika nalazio se video-bim na kome su se smenjivale fotografije žrtava, dok se ispod ređaju reči koje govore o njima – ‘svoja’, ‘osmeh’, ‘pametna’, ‘predobra’, ‘kreativna’, ‘plemenita’, ‘autentična’, ‘nasmejana’, ‘sreća’…
Svako dete najavljuje pojavljivanje šarene ptice, koja ‘leti’ na platnu.
U ovom prostoru je od 9 do 19 časova bio organizovan Forum u okviru kojeg su građani mogli razgovarati sa predstavnicima Multidisciplinarnog tima o pitanjima koja se tiču uzroka i posledica masovnih ubistava 3. i 4. maja 2023. godine.
Članovi tima pozvali su građane da dođu i ostave poruke i predloge o budućem Memorijalnom centru.
„U ovom trenutku ne znamo kako će izgledati Memorijalni centar, na početku smo.
„Međutim, često kažem:’ Izgledaće kao i dijalog iz kog se bude izrodio'“, rekao je arhitekta Tošković.
On je najavio skoro otvaranje međunarodnog arhitektonskog konkursa za Memorijalni centar, dok bi izbor konačnog rešenja mogao da se očekuje za dve godine.
U prostoru Foruma biće dostupna kutija za poruke, kao i Kju-Ar (QR) kodovi koji će omogućiti građanima da iznesu predloge koji će biti korišćeni u procesu razvijanja ideja o budućem Memorijalnom centru.
Završni muzičko-scenski program održan je u Studentskom kulturnom centru.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Skorašnji komentari